Nova Evropa

да учине препад на Народну Банку. Ја сам тада први пут депоновас акције и био на збору. Нисам још био много посвећен у банкарске тајне, али ми је било мило кад сам сазнао, да г. ћеловић онај пут није успео. Идуће године, кад сам опет дошао на главну скупштину банчину — овај пут и бев нарочито топлог позива, нашао сам ситуацију измењену: На своје дивно чудо, видео сам где сами чланови управе, који су годину дана раније дизали дрвље и камење на г. Пеловића, гласају баш за њега и бирају га без икаквог противљења у ушраву. Растумачено ми је, на питање, да је то најбоља политика, за Банку, да ће он (г. Лука) један бити немоћан међу толиким другима, и т. д Речју, управа банчина борила се па се уморила, и капитулирала је тада први пут пред г. ћеловићем начинивши компромис. Али су се грдно преварила, г0спода из управе ако су мислили да ће прогутати г. Луку ћеловића, изабравши га за члана; у ствари, он је одмах почео њих да гута, и да није дошао рат, ко зна шта би до данас било од старе банчине управе. Ни за време рата није, као што знамо, седео г. Ћеловић скрштених руку, — али о томе зна више и боље г. Марко СтојаноБИћ, те се надамо да ћемо чути његову причу, као што је обећао. Шта му је, међутим, био први корак после рата —: У тренутку кад се имало решавати животно питање о устројству нове Народне Банке, a. Ћеловић је старој управи ставио нож под грло: Или ћете узети још кота из мога друштва, или ћу вас срушити. А управаг —: Опет се поплашила. од борбе, и опет је попустила. Опет је знала врло добро, баш онако као. и некад за самог г. Ћеловића, да људи које предлаже збору за избор у управу репрезентују оријенталски принцип, против којег се ми боримо и који не да нашој земљи да стане

“у ред западних европских држава. Баш те људе, које је управа

_ предложила и који су тада на ванредном збору изабрани, имао сам

"на уму кад сам апеловао на акдијонаре, да не помогну својим гласом избор лица чији јавни рад за време рата, и после рата, не може, да се најблаже изразим, издржати озбиљну критику.

Ако има кога који би желео да још јасније товорим, и да на примеру покажем шта мислим кад кажем оријенталски принцип у финансијском и трговачком погледу, — ево, господо, примера, Нећу ићи далеко, узећу га из блиске прошлости, и то из блиске прошлости баш једног од чланова изабраних у управу по наређењу г Ћеловића. Тај члан о коме је реч руковао је тада народним финансијама. (— последице тога руковања сви још осећамо, и још ћемо задуго осећати). Једног дана, господо, било је то после великог повлачења наше војске кроз Албанију, тај данас ваш и наш члан управе, дошао је у Лондон као представник Српске Краљ. Владе да закључује зајам. Симпатије за нашу војску и за наш народ никад нису биле веће у Енглеској нето тада; једно способно министарство финансија могло је да учини чуда од користи народу у оним приликама, Наш господин министар остао је у Лондону, не знам тачно да ли осам или четрнајст дана. Кад је отишао, цео Когеп

49