Nova Evropa

Осе, од министра, до секретара и писара, говорили су о томе како Срби праве зајам, Прво је, причали су, наш министар затражио неку баснословну суму, тако да су се сви запрепастили; кад се изјаснио, да би се задовољио и са половином, рекли су му да је и то одвише: онда се он опуштао на ниже и задвољавао се и мањим, све док му нису учтиво наговестили, да он само иде кући а да ће они већ видети шта, се може за нас учинити. Ово је, господо, аутентична верзија британског министарства иностраних дела, и ја је имам из прве руке. Уосталом, нисам ја једини који ју је чуо. Један наш одличан британски пријатељ, који је у Лондону необично мното урадио за нас, кад ми је о овоме говорио, уверавао ме је, да нам цела бугарска и аустријска пропаганда у Енглеској не могу толико нахудити колико овакав начин прављења зајмова. Ко познаје Енглезе, зна колико је ово тачно. — Ја, господо, ни у овом случају не кривим тога нашег министра, — крива је наша тадашња влада, која га је послала у Лондон кад је знала каки је; криви смо сви ми, што смо имали и што још имамо такве владе.

Али ако у нашој званичној политици још доминира оријенталски принцип, зар није крајње време да га се отресемо бар у трговини и у раду установа као што је Народна Банка! Зашто Народна Банка у том погледу да заостаје, место да води. Кад банчина управа прима г. Ћеловића у своје друштво, и бира људе који с њиме представљају несавремени и оријенталски начин мишљења и рада у нашој земљи, и кад им допушта да се осиле и раде шта хоће, — онда се нама акцијонарима. намеће питање, зашто она тако чини: да ли је и сама још склона њихову схватању, или је слаба да спречи продирање оваких елемената. Било једно било друго, за нас који смо се јасно и коначно определили, и који нећемо нипошто више на оријенталску страну, па ма нас тамо чекао стопута већи материјални профит, овака управа не штити довољно интересе Банке какву ми желимо и каква нама треба. Ако наш, европски, принцип превлађује међу акцијонарима, као што се ми поуздано надамо и као што тврдимо, онда ми тражимо од банчине управе или да буде јача па да одбија нападаје оријенталаца, у чему ћемо јој помоћи свом својом снагом, или да одступи и начини места другима који ће боље заступати наше гледиште. Нама се дакле не ради више о томе, да ли је било грешака у раду банчине управе и кога треба позвати на одговорност, него: Да ли уопште можемо поклонити овакој управи поверење, или не.

Има, најзад, господо, још једна важна околност, која нам из темеља поколебава веру у данашњу управу и у начела којима се она руководи у свом држању и раду. Рећи ћу одмах у чему је.

Оне тајанствене и мрачне ноћи када је управа банчина опет поклекнула пред г, Ћеловићем и примила компромис — шред ванредни збор акцијонара 4. јануара т. г. — имало је могућности да, се не приме кандидати које је г. ћеловић предлагао у управу, а да чак ни овај не може оспорити важност разлога, — и чланови управе знали

50