Nova Evropa

класе политичких и правних идеја код њега су драматисане. Он пише историју неког политичара, а кује драму човека, Пише инвентар политичких интрига, а кује трагедију народног живота. Он исмеје и пребрише моменат силе, ухвати у лажи моменат времена, а у камен вам уреже морални или естетски рефлекс тих момената. Као расправљач и научник он пориче, ништи, сахрањује, а као драматичар, у исти мах држи у животу и топлотом задахњује ма који. тип из опште еволуције у својој области, Кнез Милошеви шеретлуци, његове често крупне пеге на савести човека и одговорност владара, обелодањују се, житошу и осуђују. Милош као политичар и кнез. трпи редукцију, али тај шерет-кнез и тај ћифта-тадент, као драматеки вођена личност, употпуњује се, нијансира се, оживљује се, и постаје нам, као ма која добра драмска фигура, вечит сапутник.

Да покушам још са једне стране истаћи драмски елемент у уметничкој конструкцији г. Јовановићева стила. Запитајте, молим вас, неког политичара или професора правних наука онако изнебуха н. пр.: Шта је то Акерманска Конвенција; или: Како се десило да. се Италија. на Берлинском Конгресу нашла, одједаред сасвим безсавезника, или: Како је постао и учврстио се толико неприродни тројни савез“ Боже мој! Каква мрежа од догађаја, интрига, случајева, мртвих и живих планова, бројева, аката и посета. А г. Јовановић нам каже ствар у четири пет реченица. Каког Тако. Види и он, вна и он сва раскршћа и све ћор-сокаке крупног и ситног дипломатисања, Али, драматским својим чулом осети он оних неколико. једноставних потеза или потреса који су вечита игра и вечито проигравање живота. И кад нам то открије, специјалан заплет је сведен на општу и познату тему. Дакле, као уметник, г. Јовановић инстинктивно брзо и сигурно налази и купи само идеје-покретаче и моменте-покретаче, и онда нам је за час једно поље гледања контрахирано у једну тачку гледања.

Овоме суштинском аргументу имао би се додати и један спољашње стилски аргуменат. Г. Јовановић, опет силом драмског талента у себи, вештак је да чисто конкретним појмовима баци у свет потпуно апстрактан процес. Кад нешто има да објасни, лаику на питање да одговори, онда је нарочито конкретан. Знајући врло дооро да су апстрактни појмови скоро увек само наговештавања, неког заплетеног мисленог акта; знајући да са апстрактним појмом увек иде опасност неразумевања, или погрешног, или равног разумевања; знајући, најзад, да, коликогод језик, с једне стране, омогућава наше“ сложено мишљење, он, с друге стране, као јако ограничен израз. наших умних капацитета, изазива забуне и двосмислености, — знајући све то, г Јовановић нам Акерманску Конвенцију покаже шаховеским фигурама, а не каузално-реципроцитетним формулама.

| Запитајмо се сада, да ли тај јаки уметнички квалитет, који је,. са једнога гледишта, и сувише добро дошао, да ли он, са другога тледишта, није можда мање на свом месту, кад се узме да г. Јовановић пише ипак научну прозу. То питање ћемо посмотрити прво»

59