Nova Evropa

римо на наше старе политичаре и наше предратне странке — част и поштовање свакоме ко је ишта за народ учинио; већ зато, да бисмо испитујући дошли до факата и фактора који су упутили дотађаје овим путем, те да бисмо се ми могли према њима, оријентирати и определити, и наћи правац и полазне тачке за нашу акцију.

Једно нам је јасно. Зид који је за време рата, раздвајао народ код куће, под непријатељем, од војске и избеглица, међу савезницима и неутралнима, био је велик и скоро непробојан, — једни нису знали за друте, нити су могли расповнати шта, се и шта ко на друтој страни ради. Кад је тај зид, као неким чудом, изненада пао, догађаји су се стали развијати таком брзином, да се наша земља нашла тако рећи пред готовим чином, Ослобођени народ, онако у првом одушевљењу, прокламовао је уједињење како су га тренутак и војска. са собом донели. То је било 28. октобра 1918. После тога, кад је дошао ред на политичаре, они су задржали и омели природни ток догађаја: Од 29. октобра почевши, наша се народна политика, креће уназад место унапред.

И јасно је, даље, да зато што услед прилика није било организоване везе или уошште везе међу народним покрајинама под непријатељском окупацијом; и зато што су на страни, у иноземству, везе међу представницима и политичарима из Србије на једној страни и оних из делова под Аустро-Угтарском на другој биле лабаве и недовољно срдачне и искрене; и најзад зато што није било скоро никакве везе између оба дела народа, с ове и с оне стране непријатеља, у време (најпрње и најгоре, — због свега тота дочекао је час ослобођења наше политичаре неспремне, несређене и немоћне да и формално изведу народно уједињење. Саставши се изненада и. са разних страна, наши стари покрајински политичари, који су се међу собом познавали или врло слабо или никако, изашли су један другом насусрет одмах на почетку с примишљу и с подоврењем, и држали су да је најсигурније ако наставе политику онде тде ју је сваки оставио био у јуду 1914.

Јер стари политичари, у огромној већини, нису разумели смисао рата; особито не после слома Србијина. Они су сматрали рат као један тежак сан, који лако може свршити делиријумом и смрћу; или, у сваком случају, сматрали су га као једну непријатну болест коју треба, ако је још могућно, што пре прекужити, и то са што мање штете за своју драгу личност и за све своје раније поседе и навике, Онџ би најрадије прошли били кроз рат жмурећки, с покри_вачем преко главе; ако је баш нагон за одржањем императивно налатао да се удахне мало ваздуха — да се изда нека, изјава лојалкости у Аустрији, или потпише неки утовор на Крфу, — то би се радило силом, »под морање«, и чим би прека опасност прешла, навлачио би се покривач још дубље преко ушију“ Природно је дакле, да они нису могли видети шта, се уистину око-њИХц мало даље од њих, дешава, и у чему је прави Or #4. B.DRCOgeT H за нас. #55 У