Nova Evropa

на чело државне управе; И ко је могао помислити, ако је повнавао народне људе и политичке прилике и странке у бившој Хрватској, Босни, Словеначкој, и Војводини, и ако је видео или чуо како се ко држао за време борбе и за време привидних победа и коначног пада Монархије; ко је могао и помислити тада, док се спремао и дешавао тај величанствени распад двојне монархије, да ће исти људи и исте странке водити народ и после, вративши се на своја стара места. и предратна гледишта, и на своје раније страначке програмег — Зар није било природно и оправдано имати уверење, 28. октобра. 1918, да је све старо и предратно отишло у неповрат; да треба, све локалне и провинцијалне тенденције и традиције, ако их још има, у себи угушити, а све хартије стрпати у један велики кош ив којет ће их некад извлачити за, своје сврхе само још племенски историчари и народни песници“ Ако ишта, једно је било јасно онима који су и тада, у оним најцрњим данима година 1916, 1917, и 1918, исповедали и проповедали јавно и гласно, да су »синови народа који нико не може покорити нити уништити, и који ће пре или после доћи опет до значаја«; једно им је било јасно: »Да нико не зна данас који ће људи решавати коначно и у појединостима наше питање, и у каквим приликама«.“) А гле, шта се десило! — У приликама које су новином и повољним изгледима премашиле свако народно надање, које су преконоћ 'начиниле јавом петвековни сан, решава. се коначно и у појединостима. наше народно питање искључиво од старих политичара, и скоро искључиво од странака које су водиле политику својих покрајина пре рата, чије се око научило допирати само до ранијих покрајинских граница и гледати на ствари у њихову предратном поретку. Овако решење одиста нико, ни међу њима, самима, није предвиђао. И једино се оваком решењу има приписати, што ми још ни данас, крај свих позитивних услова — сјајног држања војске у рату, здраве и дубоке народне свести и снаге сељака, природног богатства земље, и уошште очигледног моралног и материјалног благостања што га носи са собом проширење и уједињење, — ни данас, две године после закљученог примирја, немамо у Југославији ни народне владе, ни народног представништва, ни државног устава, Још горе, што још ни до данас у нас нису расписани избори за уставотворну скупштину, док су све остале државе које су учествовале у рату, велике и мале, пријатељске и непријатељске (убрајајући ту и оне ратом највише растројене, као што је Мапарска), одавна већ изабрале себи своје скупштине, неке већ и по други пут (например, Румунија).

Питамо се, како је могло доћи до оваког неприродног решавања нашег народног питања, и до овог неповољног стања наше опште ствари, Питамо се, не ради тога да бисмо нашли разлога да уда-

%) Наведене речи стајале су у једном меморандуму упућеном почетком 1917 године свима званичним и незваничним вођама и угледним народним људима на-страни, у“име млађег поколења народних радника који пре тога нису учествовали у партајској политици, позивајући све да се удруже и да орга низују народну снагу у изгнанству.

у и