Nova Evropa

_ __

_ __ ___ ла се чује. _ о

н астоне. > __ ___»Питате ког. . ко други него ова држава, "Сви су постали не- што а ја ништа! Тражио сам да будем бар на граници цариник, начелник у срезу, повереник за аграр, или поручник код жандарме__рије, па ништа, Ви кажете, да је то немог 2 а као заштог Поднео __сам сведочбе: имам свршена два разреда _ мназије, био сам писар, трговац, тајник црквене опћине, JOHHCINI наших народних новина. _и члан сам Матице, о то. Нијо доста! ЕС Србин сам, мој госпо-

· дине. | 1 нас тоне, то вам је. — патници смо ми, и још какви! Што

___ме гледате, да, сви смо ми патници, — немојте гледати много на мој ___ добар и држећи из зглед, то вара. А што сам купио две куће за време

__- рата, шта ми то сад много вреди“ Тек да ми се склони породица.

Добро још што ми је она остала сва жива и здрава; али није све у здрављу, има и душевних патњи, — колико сам се ја душевно на~ | патио за време рата, увек код куће, увек скривен, непримљен у војсоку. — Што се смејетег То и јесу баш патње, то је онај исконски 601 косовске душе бар муке кад чујете трубљење победе на све стране _а ви нисте тамо... И још нас гоне, Кажем вам, патници смо ми!е

| а

Из Емиграције. o Руске избеглице не чине лошу фигуру по нашим градовима _ _ Еде их има, и дају улицама шарђенији и великоградскији изглед. __Иначе, мирни људи и нису. на досади другима, Милина слушати певати Окупјевског или Пољакову у опери, и чути меки мелодични руски језик на улици кад прође трупа избеглица. — Ипак се многи -( - наши људи туже на ове Русе, који су им криви сад за ово сад за оно“ ·" Одвише, кажу, пију, и одвише троше; дижу цене на пијаци јер плаЋају што од њих затраже; ништа не раде него седе по каванама, тако да се у »Москви« у Београду не може од њих добити места. ит. д Мало њих, наравно, виде оне Русе који не пију. и који не троше, и који седе код куће. i = | Да ли се, међутим, још ко сећа. нашег изгнанства и наших 18_ бетлица; по Италији п Француској“ Особито на Ривијери, и још осо| Паје наших народних посланика у Ници, године 1916, 1917, 19187 _ Кад оно дрске француске власти забранитше да се седи и виче по каванама после једанаест сати: па кад се онда и мрзовољне француске газдарице дотоворитше да не допусте ноћне седељке по пан_вионима и приватним становима. — тако да јадни наши народна оци немадоше куд.већ у бифе жељевничке станице, која је због · возова остајала осветљена и ноћу. И кад напослетку, у топле летње дане, изнеше столове напоље на перон и ту неженирано наставише _угодни разговор у рукавима од кошуље И да ли са ко сећа како бу. 7 5 - / % . Š :

= а