Nova Evropa

просту тврдњу да је та покрајина насељена истом расом којом и та држава... Али ми имамо у деветнајстом веку једно начело јавног права које је бескрајно јасније но ваше тобожње начело народности. Наше је начело: да се над једним становништвом може владати само установама које оно само слободно усвоји, и да се оно може прикључити једној држави само својом слободном вољом и пристанком«. Две су нацијоналне идеје, и дубоко различне.

- Прва је поникла оздо, из народа, у борби за слободу. Они исти који се боре за човекова права боре се и за права човекових за“ једница, заснованих на природним сродствима и на солидарности осећаја и интереса. Друга је идеја проглашена 0820, од монарха, влада, и од државне науке, у борби за превласт.

Прва је идеја дело смелих апостола будућности. Не поводећи се из прошлости ничим до смислом еволуције, они, у истом духу, из овота. што је данас, подижу нову грађевину. Друта је идеја дело сујеверних обожавалаца (прошлости, у њеним најпролазнијим и најслучајнијим појавама, Не предвиђајући оно што мора бити, и не осећајући оно што већ бива, они се упињу да силом задрже или чак обрну ток векова, доказујући државна права својином предака, ратовима средњег века, обележјима, расе и језика. Кучне дискусије воде се о том коме припада човек тог и тог кроја лубање или истог дијалекта, и у дискусијама све је значајније од његова, основног човечанског права: да живи слободан, у слободној заједници с људима с којима он сам осећа сродност и потребу да живи заједно.

Као појам заједнице засноване слободном вољом свих који у њу улазе, прва идеја већ самим начином постанка условљава демократско уређење заједнице. Као израз силе и превласти, друга, следствено и представља владу силе, У првој, држава није ништа друто до органигована нација, у друтој је држава нешто што постоји само собом, пре нације, према, томе и над нацијом.

Огтраничен суровим материјализмом своје подлоге, државнорасни национализам остао је углавном непроменљив; он је још увек у идејама Хетелова божанског државног права. Демократски национализам свесне солидарности развија се и уздиже непрестано. У великом покрету идеја наших дана он тежи да оствари неиспуњени сан Француске Револуције, Мапцинијеве Младе Италије им Младе Европе: Друштво слободних надија.

Убедљивије но Швајцарска, република Оједињених Држава, Америчких сама, собом побија, искључивост расне и језичне теорије о нацији. Уистини америчка нација постала је мешавином безбројних раса, а своју вољу да живи као независна надија засведочила је борбом за, ослобођење испод власти народа чији јевик говори. То је уосталом први случај да један народ без предања, без крвног јединства, простим пробуђењем свести о свом прирођеном праву, заснива своју слободну заједницу.

9