Nova Evropa

_ лукавштине и дембелизма са малодушним понизивањем пред TyDMH=" | | ским 1 пита и мајмунским 0 |

_ пуста тратња времена, невршење дужности и т, д. Знам, да Ви не

КЊИГА 1, БРОЈ 2.

Памет и поштење у политици, (Господин професор ;'2. ВАТРОСЛАВ ЈАГИЋ, доајен

јужнословенских родољуба и словенскит научника, послао нам је из Беча писмо којим поздравља наш покрет u обећава

сарадњу на нашем листу. Преносимо из тога писма следеће ретке.) 1

Позивате и мене у коло сарадника и помагала код »Нову. Европе«, као да се не бојите неке дисонанце, коју би могла изазвати | моја старост према Вашему модерном програму. Ви знате слабоћу | старих људи, да су сви више мање |апдаћогез #етропв асн, да најволе товорити о својим младим годинама, дакле о давно прошлим временима, која сижу за пб стољећа и више назад, а немају никакве за- | нимљивости за савремену генерацију; мојих савременика, који би мотли контролисати моје успомене, нема више. Што дакле да Вам кажем а да се не огријешим о Ваш пријатељски позив“ Пре педесет. тодина — ево на, видите! — имао сам у Загребу вриједна пријатеља, с којим сам много друговао и кумовао; тај би свакому с киме би се | састао, на растанку препоручио: дао Вам бог добру памет! Како би. било, да и ја испоручим овакав поздрав Вама и преко Вас свима. нашим људима, који се чиме год истичу у нашем данашњем јавном | животу % Заправо то није ни савјет мојега пријатеља, ни моја шорука, Вама, јер се већ у јеванђељу говори: будите мудри као змије! | Ја бих само још додао: будимо поштени, чувајмо лично и јавно поштење. Ако ја можда и не познам тачно прилика наше раширене и. надајмо се напокон дефинитивно уједињене домовине, али све ми се чини, да код нас још нема дововно ни памети ни поштења, На Вашу Н за што скоријим и темељитијим европеизирањем, ја бих e.

као, да код нас има неке културе и одвише; то је онај спољашни »шлиф«, којим би наши људи по градовима и паланкама хтјели да св надмећу са Бечом и Џаризом, то је лакомо уживање и расипност,

разумијевате и не желите такова европеизма, али да га већ данас. има код нас и одвише, то се мислим, не може занијекати. Зато наша | култура колика, је да је, нема свота, нацијоналнот обиљежја, ван ако ћете све махне, пресађене к нама са, запада, назвати нашом српскожрватско-словеначком културом, у којој има смјеса оријенталске

79