Nova Evropa

Ево видите, у чему бих ја желио видјети задатак Ваше »Нове Европе« за нас, да будемо једном ријечи бољи и паметнији но што јесмо.

Ви кажете: У нашем програму нема више борбе за народно јединство; културно народно јединство извеле су генерације пре нас, а политичко уједињење наступило је услед ослобођења свих наших покрајина и земаља последњим ратом. На то ћу Вам одговорити руском пословицом: У Вашим је устима мед сладак. Камо среће, да је тако. Ја сам један од ријетких свједока старе генерације, послије илиризма, времена Штросмајерових, смио бих се чак похвалити, да сам савјесно припомагао грађењу културног јединства Срба и Хрвата. И опет уза све велике успјехе, којих нико не може порећи, како смо још далеко од тога, да се Срби и Хрвати збиља у срцу и души осјећају као један народ! да, сада је то још увијек циљ нашег напрезања, да право јединство саградимо. У томе ја бих полагао особито значење у идеални полет наше младежи, кад бих видио у ње више идеалног полета... Како видите, ја имам на уму само јединство Орба и Хрвата, код којих је илиризам са свима фазама даљњега развитка, извео бар једно велико дјело: јединство језика у

литерарно-просвјетном и политичком животу. У којој ће мјери.

хтјети данас сутра и Оловенци сарађивати у том јединству, тога ја не знам, то је, како би стари Грци рекли, у крилу божјем. Јединство језично није довољно јемство за право јединство. Ми борци у вријеме илиризма и у шездесетим годинама нисмо имали времена. да и о томе равмишљамо, али у новије доба као да се осјећа истина тот аксиома све живље, а то је · добар знак; кад знамо и осећамо гђе што фали, лакше ће се као код сваке добре диагнозе приступити лијечењу. да политичко јединство мање ме је брига, оно је тако потребито, тако природно и тако корисно, да му се могу одупријети тек људи без поштења, без осјећаја за народну корист, себичњаци или вјетрогоње. По мојем мишљењу, највећа су данас сметња задовољству наше политичке ситуације људи који хоће да политичко јединство граде на развалинама свих дојакошњих идеала, као да нису управо ови и ако полагано али разборито и непрекидно водили к циљу. „кивот не допушта да се та нит одмах пресијече, на њу треба навезивати покушаје прелажења, са прошлости у будућност.

В. Јагић.

Старо дубровачко поштење,

(Овај актуелни чланчић нашег научника Дубровчанина. ч познатог нумизматика, добро ће доћи као утета u обавеатење многим осетљивим душама, која су здвојне над данагаињом оскудицом скрутулу и ниским моралом у свету; особито ће послужити самим Дубровчанима, — који, хао наш песник Иво

74