Nova Evropa

Уједно је у истом отпису наглашено, да »ова законом одређена мера има значај редовног уредовања, а ни најмање не задире и не оштећује интересе поседника већ насупрот треба да осигура њихово држање«. У смислу тога отписа,-почело се изводити жигосање у појединим крајевима 15. и 16. августа, без обзира на мрмљање и незадовољство сељака Под аустријским војним властима вршен је попис стоке и коња, али Не житосањем: ова нова и много радикалнија мера од обичног пописивања наишла је на снажно нетодовање хрватског сељака. Хрватски сељак уопште не воли жигосање стоке, јер има предрасуду да прелази тако у туђ посед; он преза од сваког »штемпловања«. Осим тога, житосање, по његову мишљењу, унаказује стоку, и уноси немир у грла, које последње војни стручњаци поричу одсудно. Напослетку, ударањем знака 0 (нула) — обележје да грло није за војску —, обаљује се, по мишљењу сељака, цена стоци, особито коњима (на које су у околици беловарској нарочито горди због добре пасмине). Под Аустријом, све што се у том погледу чинило, било је, да се састриже мало длаке кад би трло имало да пређе купом у друге руке, или, како гласи термин за ту акдију, кад се за њ »вадила путница« (пасош).

Набрво после жигосања изашла је још једна наредба војних власти, која, је имала ефект сипања уља на ватру. Опет у смислу српског војног закона, а без паралеле у ранијој аустријској пракси, наређено је да сваки котар има дати известан број коњских запрета, за двомесечну вежбу. Пошто је у оном отпису зем. владе изречно стајало да »циљ пописа није одузимање већ приправа података, како се то дешавало и пре рата«, то је сад ова реквизиција. ва војну вежбу схваћена од сељака као насиље и отимачина, и они су почели гласно протестовати, Убрзо се створио поклич: »Продали су нас Власима, — не дамо благо за Француску!« — Кад су они

|први невадовољеници из Ивањет Села стигли пред комисију у "Велики Грђевац и проузроковали прве нереде, те кад је поверениш-

тво у Загребу послало у помоћ месној области 15 оружника с једним капетаном, и једног политичког чиновника да посредује, задовољили су се били сељаци у један мах с обећањем да ће им стока бити процењена и да ће добити реквизијона листе, као што су им то за време рата давали Аустријанци. Јер пре тога — како причају очевидци који нису умешани у побуну —, кад су сељаци питали војне поверенике, ко ће им стоку платити, ови би им одговарали упирући прстом у небо. Оваки одговори били су непосредни повод да сељаци навале и отму силом натраг што су мислили да им се одузима, и да спаљују и уништавају пописне спискове. — Кад се, међутим, онај политички чиновник удалио са споразумом у руци из Великог Грђевца, а оружници се разишли да ручају, оставивши пушке на чување двојици другова, још уврујани сељаци из Ивањег Села и њихови једномишљеници из Грђевца навалише на она два жандарма и отеше им оружје. Нашто се остали жандари сви посакриваше, а капетан прерушен у сељачко одело побеже.