Nova Evropa

није учврстила, и нарочито док нема ниједнога ратнога чамца на Јадрану. Зато ови кругови који располажу грдним парама и великим делом талијанске штампе, досад неуморно радише да што више равјаре један народ против другоме (Југословене прогонствима, а Талијане отровном штампом), како би планула ватра, коју они пошто по то хоће да запале. То је била главна сврха и Данунцијове експедиције на Реци, а нећемо се преварити ако и у задњим крвавим догађајима у Сплиту, Трсту и Реци видимо исту руку и исту тенденцају, баш као да се под сваку цену хоће створити сазиз Беј у присилити на рат онај сигурно много већи део талијанскога народа који неће рата с нама, јер нема зашто да, га води,

Истовремено с овим дражењем и изазивањем, ови исти непомирљиви непријатељи нашега народа, који имају врло моћне савезнике у Италији, подмећу са свих страна лагуме нашој младој државној згради, како би је у згодан час са више страна заскочили и лакше оборили, Арбанашке четнике који под водством талијанских часника упадају у наше границе, као и Николине црногорске батаљоне, које талијанске лађе усред бела дана, превозе из Гаете у Албанију, креће иста рука која је јучер помипала, бугарске комите к међама Македоније и мађарску црвену војску к Печују и Оуботици, и, која је соколдила на устанак муслимане у Старој Србији и вајне Радићеве републиканце у Хрватској. Нашему је народу предобро познато све ово што се против њега снује и предузимље, па зато није чудо што данас наше широке масе почињу гојити према, Италији оне исте осећаје које су пред светски рат гојиле према Аустрији. Талијански империјалисте, ако им досад и није пошло за руком да изазову рат, ипак су својом пропагандом мржње успели утолико колико су отешчали пријатељско решење јадранскога спора, тако да сви пријатељи споразума и мира морају да са стрешњом гледају у будућност. Расположење у нашем народу данас је таково да би у двадесетичетири сата постао најпопуларнији у Југославији онај, који би могао осигурати народ да се неће уступити ни педаљ наше земље Италији. Кад би се политика водила осећајем, нема сумње да би велика већина нашега народа била зато да се прекине свака даљња распра с Италијом и да се с њом обрачуна с оружјем у руци, ако ли не данас а оно сутра, или макар до двадесет тодина.

Али баш зато што ће, ако се наш спор не реши натодбом, бити неизбежан рат између нас и Италије, рат који ће бити кобан за нас и за њу, право схваћени интереси наше државе нам налажу да, доклетод има и трачак наде, порадимо да се уклоне разлози оружаном сукобу између нас.

Италија и Југославија нису саме у Европи. Иако у овај час највише трпимо од Италије, наш најопаснији сусед није на западу. Нашој потлаченој браћи бол помућује бистар поглед, те се они у томе варају — исто онако као што су жртва друге оптичке варке

115