Nova Evropa

Да одвратимо од наше државе судбину која од памтивека прати Оловене у немачком суседству, треба да будемо што јачи на северу, а зато треба да се миримо на другим странама, нарочито с Италијом која нам, кад запрети опасност, може много помоћи а највише одмоћи.

Италија има готово једнаки интерес да се нама приближи. Немачка је њен најопаснији такмац и она ће остати њен највећи противник, као што је и досад била, и ако у иним приликама, њен вековни непријатељ од времена првога Августа до последњега Хабзбурта, Талијански народ стиснут на маломе простору као и немачки, треба и он, ако ће да живи, да изван граница своје земље зарађује хлеб. Природно поље његове експанзије је доње Подунавље, Балкан и Левант, који ће радије отворити врата Талијану него Немцу, јер су с Талијаном лакши друтарски одношаји, и јер им је политички мање опасан од Немца. У тим крајевима отвара се широко поље талијанској трговачкој експанзији. Данас Талијани. незадовољни поратним стањем, као што је уосталом незадовољан пели свет, дижу вику на Французе и Енглезе да Cy их ови истиснули из свих позиција на истоку, где су они могли да што заслуже. Мотуће је да су Енглези и Французи одузели Талијанима какав велики потхват у тим странама, али они им неће одузети све оне многобројне мање и мале послове којима је Талијан дорастао и који се њему најбоље исплаћују. У Тим пословима неће му чинити конкуренцију његови богатији савезници, већ ће се на њих бадити Немац који је већ дао хабер да долази милијонима својих старих муштерија. од Пеште до Каира. Франпуски и енглески трговачки путници лутали су неко време као левенте Балканом и Подунављем, али се они већ враћају кући, јер нити су они за ове пијаце нити су за њих ови крајеви, где им је све ново, ситно, и необично. Али кога се већ сада срета на сваком балканском друму и на свакој азијској скелиг Неке Швицаре, Холандезе, Чехословаке и Југословене који не го воре никакав словенски јевик, а који се зачудо сви шаптом између себе разумевају, чекајућ недалеки час кад ће моћи да збаце образину и да се покажу што у истину јесу — Немци. О оваким конкурентом, ако Немачка, опет добије превласт на ближем истоку, талијанској индустрији, трговини и радној снази затворени су пути.

К томе придолаве три нова политичка рачуна које Немачка има да обреди с Италијом: најпрво, освета за, »издају« савезника у светском рату; затим, одмазда за уграбљени јужни Тирол, тај једини комад Фатерланда који се грије на подневном сунцу; и напокон, преосвојење 'Грста, тога директног излава Немачке на, Оредоземно Море. Освету ће Немци можда заборавити, премда то није тако веројатно, али својега Боцена неће заборавити никада, као што се неће никада одрећи ни похлепе за 'Трстом, и ако немају никаква, права на тај град.

Од Немачке дакле прети тешка опасност Италији као и Јутославији, па зато, ако ове две земље право схватају своје инте-

1:17