Nova Evropa

земљи. Кров Албанију, на Крфу, у Солуну, у изгнанству чуо се искрен и дирљив узвик: где је Окерлићг

Јован Скерлић није умро. Он живи даље у свима нама, њетово име дубоко је урезано у наша срца, у наш духовни живот. дар нисмо надахнути његовим мислима, прожети његовим идеалима % Кад прочитате ма коју његову ствар, зар не осећате снажно перо, китњаст језик, витешки темпераменат, сјајну речитост, ванредну интуицију, катонско поштењег Зар вас његове идеје не осветљавају и не загревају као зраци подневног сунцаг Пријатељи, другови, сарадници, ђаци, зар се нису заклели на његову светлом гробу да ће прихватити неугашену буктињу и наставити титанску акцију на књижевном, нацијоналном и политичком пољуг Зар нам Окерлић није завештао да никад не допустимо да завлада лаж над истином, интрига над лојалношћу, медиокритет над талентом, ружно над лепим, себично над хуманим 2

Где је Скерлићев барјаке У орловском лету, сурван грубом смрћу, његове мушке руке морале су да га испусте. Ко га је прихватиог На политичком пољу као и на војном највећа је срамота, изгубити заставу, У свима културним земљама, када једна странка изгуби свог духовног вођу, застава се додељује најдостојнијем, или групи његових сарадника, У Француској, например, Гамбетову примио је Опилер, затим Ранк, Валдек-Русо, Клемансо; Деруледову: Барес; Жоресову: Албер Тома, Кашен, Ко је имао високу част да прихвати Окерлићевуг Јамачно његова група, његови другови и пријатељи, који су се пуних двадесет тодина борили за исти идеал, под истом заставом, Заједнички партијски живот, заједничка љубав и мржња везују за навек. За време нацијоналне кризе и катастрофе они су је са пијететом склонили, Застава је била у жалости као и цео наш народ.

Сада, када је вековна жеља остварена, када је народно уједињење један свршен чин, Скерлићева застава не сме више ниједног тренутка остати савијена, Грех је чувати је на тавану или у подруму. Она треба да се истакне и да поносно залепрша на монументалној згради чије је темеље Скерлић поставио са жаром и неуморношћу. Ко је савршеније од њега оличавао моралну снагу и теније наше расе% Ко је имао дубље уверење од њега у победу наше нацијоналне мисли“ Ко је смелије устао против материјализма без величине% Ко је задавао већи страх лажним вредностима у земљи Ко је више и боље радио на еманципацији и духовном уједињењу расутога народа Чији је рад гласније одјекнуо и чије се име са већим култом спомиње од Вардара и Дунава до Соче и Јадранаг

Наша браћа, док су била под аустријским јармом, гледали су из мрака Окерлићеву заставу. Она је била њихова кула светиља, сјајна звезда, пламен шумадијског Прометеја. Данас слободни, радосни, њихове очи пуне побожне захвалности траже узалудно символ који је крепио у несрећи џи прорицао вору лешших дана,

183