Nova Evropa

разних менталитета није блатодаран посао. Он захтева, много памети, толеранције, и мобилизацију свих снага.

Али има часних и срамних компромиса. Нико разуман не би смео замерити демократима њихов споразум са радикалима и са Народним Клубом у циљу што скоријих избора за Конституанту. Вршити апел на народ који седам година проводи у касарни и рову док његови изабраници, са истеклим мандатима, министрују и без стида присвајају себи право да га представљају, такав поступак заслужио би сваку похвалу. Исто тако био би можда разумљив и оправдан споразум између два противничка блока као предохрана, од бољшевичке заразе и одбрана од превратничких агитадија. које могу угрозити младу државу и упропастити скупо стечене тековине.

Међутим, никакав начелни компромис није могућ са, странком која нема свог програма, која, се још није јасно определила за облик државног уређења, која влада на Крфу 16 месеци без Скупштине и тражи глобалну суму на, име буџета; која се није опрала солунског скандала, крфске шпијунаже, крвавог студентског митинга, Шајновићеве и Глушчевићеве афере, фалсификованог кворума; која уводи »указ-ваконе« и врши законодавну власт без Парламента; која цинично ставља себи у заслугу народно јединство; која плаћеним агентима, обмањује страно јавно мнење о људима и приликама у земљи; која пориче своју прошлост и ступа у савев са реакпионарним и сепаратистичким елементима; која очевидно бежи од избора и одлуке народа; која оставља инвалиде да просе док њени прваци броје милионе; која је увалила земљу у очајно расуло за. које се не памти, И када Демократска Заједница у пркос ових жалосних и непобитних истина ступа у споразум са Радикалном Странком, она крњи свој престит, убија веру у слободоумље и будућност. Шта, би рекао Скерлић када би видео своје пријатеље данас у »опструкцији«, сутра у »коалицији«, Данас вичу на сва уста да је тај И тај »садељан од чиста неваљалства« Ti »понижен-ло скота«, да би нам сутра тврдили како је то једини човек са којим се може радити. Данас изјављују да је радикална странка једна, »безначелна, гомила људи« да би сутра примали портфеље под председништвом једног из те томиле...

Скерлић се је морао преврнути у гробу када је n. Давидовић у свом кабинету доделио Просвету једном бившем министру краљице Драге, који је некада, као новинар, доказивао да Скерлић води порекло од Скерлеца и чији је лист прешао ћутке преко његове смрти.

Је ли обична случајност или крајња пометеност да у судбоносним данима које проживљујемо т. Миленко Веснић буде главна, фигура, крманош државног брода Краљевим кумством декан радикалне дипломатије постао је доживотни министар у Паризу. У сво. јој сујети изгубио је осећање смешнога, и трошио немилице своју снату у неговању поза, личном рекламирању, улативању Круни, јурењу за титулама и декорацијама, давању безначајних интервјуа. Учи:

185