Nova Evropa

да проблем ријешимо и да се у њем снађемо, јер већ и оно само даје појединцу властиту црту и нутарњу садржину. Ако то вриједи за појединца човјека, вриједи то јоши у већој мјери за оне којима је повјерена брига за веће или мање социјалне јединице. Не може бити онај ваљан законодавац који о том проблему нема одређеног мишљења јер он и нема, да тако кажем, другот посла до да изриче релацију међу разним вриједностима, па се свако колебање и несигурност у том проблему мора нужно рефлектирати и у самој законодавној радњи, којој ће мањкати толи потребни значај јединствености. А исто тако долазе и судац и управник непрестано у прилику да ријешавају проблеме вриједности у оном, често широком, оквиру што му га правне норме дозвољују.

Али се може овај проблем слиједити и на другим подручјима. тдје га мање очекујемо. Ако, напримјер, француски гинеколог долази у прилику, да код порода има бирати хоће ли својим оперативним захватом спасити живот мајке или живот дјетета, одлучит ће се он у правилу за ово потоње, дочим рецимо њемачки гинеколог спасава мајку, — ништа друго, до ли ријешење проблема вриједности са два различита стајалишта, француског и њемачког.

Ријетко, врло се ријетко састајемо у повијести човјечанства са покушајима, да се проблем вриједности ријеши у цијелом његову комплексу, да се напосе одреде највише вриједности, према којима би онда било могуће довести у релацију остале вриједности, — на оваков се подвит спремају вијекови, Обично се дискусија ограничује на поједини проблем и тај се настоји ријешити. Тако, примјерице, Ибсен у »Дивљој патки« износи проблем вриједности истине, и показује како истине сваки појединац не подноси, већ му она знаде бити штетна и опасна: Грегерс Верле уништује безобвирним откривањем истине ни лош ни добар брак Хјалмара и Гине у наивној нади "да ће га »истином« оплеменити, Ибсен дашто, по свом обичају, само износи тај проблем а неће да се ангажује лично у ријешавању њетову.

Опретно формулисање може кадшто тако јасно и пластично поједини проблем пред нас изнијети да му смјеста спознамо бит и замашност, Када су се почеле дизати направе којима се намјеравало уредити поплаве Нила, указала се потреба да се сруше неки храмови на нилском отоку Филе; против тога устао је у јавности сир George Birdwood, заступајући мишшњење да се није смјело жртвовати један културно-хисторијски споменик за вољу модерних техничких направа, Сир Непгу Кпоћух био је противног мишљења, па је поставио ово питање: »Што би учинио сир Сеогбе Виауооад, кад би се у торућој кући нашао сам с једним живим дјететом и са Рафаеловом древденском мадономј« У отвореном писму одговорио је сир Ведwood, да би спасио Рафаелову мадону. У овом се случају пита, у којој релацији стоји вриједност једног културног добра према вриједности људског живота. Тог се је проблема дотакао и Ибсен у »Кад

ми мртви устајемо«, па Ирена спочитава вајару Рубеку што је у

264