Nova Evropa

Пре света: ово Народно Шредставништво није (народа ни представљало. Створено на подлози снаге странака од пре рата, када су били други разлози за политичку оријентацију, — или чак и без те подлоге —, ово политичко тело није могло да буде представништво народа, који је проживео велику револуцију човечанства, плаћену од наше стране балканским ратовима и албанским страдањем, и-сваковрсним другим жртвама Светскога Рата, |

Народно Шредетавништво има да буде народ у минијатури, огледало његових настојања и погледа на свет; ова политичка скупина била је међутим огледало онога што је прошло, што је иза нас остало, и спада у историју. У њему се нису испољавале тежње за социјалном правдом, нити су кроза њ провејавале идеје револуције којих је пуна атмосфера. У нашем Народном Представништву није ни једном одјекнула борба између рада и капитала, која доминира светом и која се води и код нас, — чији су детаљи многи штрајкови и немири на све стране. У Народном Представништву водила се, место тога, борба између две фракције јужнословенске буржоазије, од којих је једна била на страни великог поседа а друга на _ страни финансијера. Осетивши, инстинктивно, опасност која им прети од последица руске револуције, чији тамјан допире и до наших носева,свесни, да се народ мора како тако задовољити, наше су се буржоаске класе дохватиле, настала је борба једних против других, борба о живот и смрт: мртвим лешом свога друга хтели би и посед и финансије да нахране народ који гладује. Зато су се одмах у почетку »рада« Народног Представништва догодиле две труmanje, назване Демократском и Парламентарном Заједницом. Није то био несрећан случај, како мисле и како су то рекли људи од сентимента, То је била последица узрока који су већ постојали, — групације посве природне, условљене самообраном двају живих ортанивама. Један представља интересе високих финансија. великих банака и великих трговаца, а други интересе великих поседника. Демократска Заједница хтела је радикално да реши аграрно питаље, без накнаде штете бившим власницима. Парламентарна. даједница захтевала је јако опорезивање ратних богаташа, великих банака и великих трговаца. Ни једни ни други, нису приметили, да доводе у дијаметралну противност римско право и англосаксонски либерализам, на чијим је принципима саграђено читаво европско бурзкоаско друштво. Они су се налазили у самообрани, а у том случају и кривични законик дозвољава убијање: Они су дакле убијали принципе на којим је савдана њихова рођена идеологија. И једни и други, у полемици употребљавали су социјалистички речник и социјалистичку логику. Међутим, обоје су живели од продуката отетих сувишака туђега рада.

Као што је ошшти случај у историји, да класе које владају траже оправдања за свој опстанак у моралним разлозима, а при“ мењивањем општих идеја. добијају своју физичку снагу — у раније време идеја вере, касније идеје племена или нације —, и ове наше ка-

316