Nova Evropa

сова у његову животу кад је хтио показати да је поријетлом СОловенПољак, — како би он иначе могао добацити Нијемцима: »Сва велика културна злочинства од четири стољећа унатраг имаду Нијемци на својој савјести«: нити би се онако неповољно и презирно изражавао о њемачком бићу, што он тако често чини; не би се веселио што њега, не читају Нијемци, већ Руси, Скандинавци, и Французи; не би државу називао најхладнијом од свију хладних немани, док је она примјерице Хегелу, правом теоретичару њемачко-прускот империјализма, »остварење ћудоредне идеје«; не би... али не треба да. дуљим. Тврдити, да Ничеова наука хоће да заодјене њемачку империјалистичку идеју у филозофско рухо, јесте перфидија — према ријечима његовим, да је највећа перфидија бранити једну ствар са кривим разлозима — са стране оних који познају његова дјела, а неопростиво лакоумље од оних који му науке не познају.

Тко хоће да се бави Ничеом, мора бити унапријед начисту да се овакове појаве не мјере обичним мјерилом, по којем судимо литерате, пјеснике, и филозофе; већ мора да буде спреман да на њега примијени посебно мјерило — »мјерило Ниче«. А тко тога неће тај ће имати исти успјех, на крају крајева, као и астроном који мјери астрономске даљине — метром.

Ничеова, је филозофија комплицирана, јер је она одраз његове комплициране личности. Он је једнако пјесник, научењак, и фило300, a душевна тама у којој је провео конац свога живота, само посвједочује искуство о сродности лудила и тенијалности. Његова, је личност у највећој мјери привлачива, јер носи изразите трагове тратичног хероивма. Да тек нешто споменем: он који се је у животу толико и физички и психички напатио, он пориче бол, дапаче уздиже ју, он проповиједа животну радост и на њој гради своју филозофију! To заиста значи да је надвладао самога себе! Ниче је као обилно и издашно врело: сваки тко до њег дође може да напуни свој суд, а много протече што нитко не захвати. Он је као набујала прољетна ријека што носи воде са свију гора. Овој бујности мисли прилагодила се и форма у којој их он, већином, изриче — афоризам. Његова разматрања нијесу једна логиком повезана цјелина, гдје извођења стоје у вези једно о другим у циљу да се прикаже основна мисао коју хоће ивнијети, већ је то најчешће низ афоризама који често немају уже везе међу собом, па треба да сам читалац све то смисли у једно, И није само та једина тешкоћа. Тко хоће да упозна Ничеа, нека чита његова дјела, а не литературу о њима, јер ћемо туј сусрести мното Тога несхваћеног, много тога хотице или нехотице искривљеног; зато треба вјеровати само Ничеу и никоме другоме, маколико се ко зато позваним причињао. Ниче је мрзио »системе«, па. нам зато и није оставио своју филозофију систематично сврстану и сређену, већ имамо од њега цијели низ дјела, која нам свједоче како се је он у својим револуцијонарним мислима брво развијао. Као путник што се увбрдо успиње и свеђер прича о новим стварима и љепотама што се оку њетову отварају, тако нам и Ниче у сваком

304