Nova Evropa

снажну потпору у Галицији, камо су тада Украјинци управили своје погледе, те су и душевно и материјално потпоматали тамошње часб“ писе и лавовско учено друштво »Шевченко«, које се с временом развило у праву академију. Карактеристична је разнолика употреба имена, за језик и за народност у његову подручју и под њетовим утицајем: прво »Украјина-Рус« и »руско-украјинскиј«, затим само »Украина« и »украинскиј«, — свеопште народно име »Украина« и »украински«, према томе веома је младо. Међутим, имао јен у Галицији у исто време један правац, који је остао веран и даље јединству руског књижевног језика и руске културе. Иронично су називале ове две разне струје према изговору гласа »с« у имену »руски« (тибђуј џ тиз5рђ) »мекима« и »тврдима«. Доиста врло карактеристично за одношај између великоруског и малоруског језика!

2.

Према овим претпоставкама, да прегледамо у великим потезима данашња подручја на којима су настањена руска племена. Компактне насеобине иду на западу од Белота Мора преко језера Ладоте на ушће Неве, па дуж Финскот Залива до Нарве, и дуж језера ПЏејпус све до на север од Дрисе; отуда иду западно до Двинска, затим мало на југ, и тада у великом полуокруту заобилазе Вилну, па западним травцем од Гродија до Аугустова, одакле јужно отприлике у правој линији до Томасбва на галицијској граници, — само је ово последње подручје веома измешано са Пољацима, тако да комад т. вв. контресне Пољске западно од Буга показује невероватно компликоване одношаје, јер овде има и католика, који говоре малоруски и који се лако претапају у Пољаке (ово и објашњава распре за холмску област, — пољски Сћешт), Западно одавде, код Тарногрода, прекорачује граница руских насељења, Галицију и додирује северно од тврђаве Пржемисл реку Сан, али у Карпатима иде још и много даље на запад и прелази чак преко њихових обронака у Угарску све до Буковине од које је северозападни део такођер малоруски. Међутим, има у источној Галицији доста густ слој пољских виших класа JI исто тако у суседним руским губернијама Волинији и Подолији, где границу сачињава Дњестар; јаких малоруских мањина има онда и на десној обали Дњестра у Бесарабији, све до ушћа Дунава. На Црноме Мору допиру Руси све до високих планина Кавказа, но на његову Источну делу има их само на обали Каспијскотга Мора, затим на обема, обалама Волте на њену доњем току; даље у читавом поречју Волте источно од Нижњег Новгорода, па све до Урала, утиспули су се међу Русе разни фински и нарочито бројем јаки татарски народи, На северу населили су Руси обале река које су пловне и богате рибом, јер су рибе важна храна, за Русе који имају дуге постове. Крајеви на језеру Онеге и на Белому Мору су »Исландија« руског народног епа — билина — које имаду за собом тисућлетну повест, Они Руси који се тамо на Беломе Мору боре противу опоре природе нису сиромаси већ напротив врло самосвесни и називају,

341