Nova Evropa

сваког који ово задње име као отлите признато пц незамењиво прима; по томе би дакле имало да се каже џ тише т »Југ0славен«, ц »југославонски«, Ма мислимо, да је додуше употреба речи »Југославија« потпуно ч једино оправдана, али да у исти маг није неоптодно потребно изводити остале обљике ца неправиљно састављене основне речи, кад већ постоје у употреби правилни облици; стога смо досад џ покушали строводити овако писање: ЈУГОСЛАВИЈА, али ЈУГОСЛОВЕН u (као придев) ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ. Ми Ћемо, засада, остати при овим облицима; ала смо, наравно, спремни покорити се мишљењу већине компстентниг судија по овом предмету, које уједно овим позивамо, да нам доставг свој суд или своје мишљење, или да га чначе објаве. — Ово је уједно ч одговор на утите који су нам досад у овом питању упућеним.)

Ја сам у загребачком »Књижевном Југу« (од 15. новембра 1918) штампао маци чланчић гдје сам изнио неколико питања, углавноме филолошке "нарави, што би требало да се код нас ријешве. Отада су, ето, прошле готово двије цијеле године а да није ни једно ријешено — а како би и могло то да буде кад су и много крупнија и важнија питања још увијек остала неријешенаг Ми се сви надамо да ће у томе погледу, Као уопће у погледу уређења наше домовине, Конституанта — послије двије године заноса и разочарања, надања и клонулости — ударити чврсте темеље на којима ће се наш народ моћи да. слободно развија у култури и цивилизацији. Конституанта ће морати да ријеши барем једно од тих »филолошких« питања, то јест: како ћемо звати нашу државу. То управи није ситно филолошко већ крупно политичко питање, а филолошко је само утолико што може евентуално настати потреба да се имену дада у језичном погледу исправан облик.

Уколико се код нас отворено каже што се мисли и што се жели у огледу имена наше државе, може бити говора само о два имена — једно је »Краљевина Срба, Хрвата, и Оловенаца«, а друго је »Југославија«: прво је официјално име што га је садање Народно Представништво прихватило а Министарство провело у официјалним публикацијама, друго је врло обично у приватном говору и писму, особито у нашим западним крајевима, и у иностранству — да укратко речемо: прво је укочено бирократско а друго живо народно. Ко пак не узимље у обзир, или неће да узимље у обвир (јер има нажалост и такових!) нове прилике, тај не говори ни о »Краљевини Орба, Хрвата и СОловенаца« ни о »Југославији« већ о Словенији, Хрватској, Србији, Босни и т. д., према томе одакле је ко родом. И с те стране дакле види се несређеност и анархија која је прирођена, свакој чисто словенској души, премда сам увјерен да ће жељезна сила, захтјева практичнога живота бити јача од сваке министарске Haредбе па, и од свакога закона, те ће се и код нас и у иностранству говорити само о Југославији, док ће »Краљевина Орба, Хрвата и СОловенаца« парадирати још само на нашим новчаницама, и по-

327