Nova Evropa

народних светиња. На жалост, ти чувари нису остали на висини, и црквена јерархија почела, је брзо кледати. А непријатељски расположена државна, власт радила, је стално и на све начине на томе да се ступови српског нацијонализма у Аустро-Утарској деморалишу, и да се народни иметак колико год више могуће окрњи, Томе има и сувише много доказа, а монструозна продаја и процес »Беочинске Каје« јесте само једна епизода из оног систематског моралног и материјалнот поткопавања нације, -

Године 1869, добио је неки Самуел Орнштајн у закуп до 80 катастралних јутара земље манастира Беочина у Срему, где се налазе знатне наслаге каје (цемента) и креча. Првобитни уговор, састављен на 20 година, продужен је био на даљих 20 година, а Орнштајн се удружио са још два маџарска јевреја (фирма Редлих, Орнштајн и Шпицер). Већ 1890 Р. О. 11. раде на томе да откупе манастирску земљу с кречом и кајом, и то за 100.000 форината, а. вр, Управа манастира Беочина била је вољна да пристане на повуду из Пеште, и пожурила се да ва читавих 18 година унапред с фирмом Р. О. Ш. склопи купопродајни уговор, по коме не само да је око 30 јутара земље с цементом и кречом продано за 100.000 форината а. вр., него се манастир Беочин »потпуно сложио« и с тиме. да Р. 0. Ш. у будуће према својој потреби купују манастирску земљу за 1.000 форината а. вр. по јутру.

Али отуђивање народно-црквеног добра није имало правне моћи док не би уследила односна одлука Српског православног црквеног Сабора и краљевско одобрење, Зато је фирма Р. O. 11. нашла маџарског министра председника и друге упливне личности, те их за своју ствар ангажовала, Шта је била пред крај прошлог века Српска Православна Нар.-Цркв, Аутономија! Њу су и сами народни синови понекад звали »шугава аутономија«... Народно-црквеним органима може се ипак признати да су у неравној борби с пештавским властодршцима штитили колико-толико народне интересе _ Додуше врло лојално према горе, позивајући се стално на царску реч и краљевске решкрипте,

Позната. је ствар, да сила бога не моли, и угарски министарпредседник Банфи јави једног дана српском патријарху да је »Његово Ц. и кр. апостолско Величанство благоивволело« изнимно дозволити, да се својина манастира Беочина ипак прода, за. 100.000 форината а. вр. на вечита времена. Грунтовни препис манастирског земљишта Ha фирму Р. 0. Ш. би брже боље проведен, тако брао да законом прописане формалности, срећом, нису биле учињене, те је неколико година додније други један угарски министар-председник признао да је тај грунтовни препис незаконит, Начин, како се све то форсирало, показује јасно у коликој је мери угарска државна власт била ангажована при овом приватном послу. Фирма Р. 0. Ш. није седела скрштених руку, него је једнако куповала и даље ма-

настирску земљу у Беочину, на основу ранијега уговора.

384