Nova Evropa

ване могле бити јаке полуге државног строја и ступови народног напретка.

Народ без школа јест народ бев свести, без будућности. Човек вреди онолико колико знаде праведно себе оценити. Ратна статистика дала нам је занимивих примера, што вреди писменост у нашем народу. Писмених војника најмање је погинуло, док се у неписменим крајевима Далмације највише удовица завило у црно. Писмени имао је народне свести, није хотио да, гине за, другога, неписмени није имао појма ни о чему, слушао је, ко муха без тлаве срљао у ватру, и падао, Нека нам је ово поуком за будућност. Овестан народ, јунак народ. Школом и књигом треба одржати живу свест у нижим слојевима о јединствености и јакости нашега народа. Без тога слаби су нам изгледи,

Занимива је слика избора за Конституанту. Свака партаја хоће да окити свој изборни барјак називима »пучке», »сеоске«, »демократске« (демос = пук), »тежачке« земљорадничке странке. То је веома лепо у демократској држави. Али би пуно лепше било, да ове странке иза гласовања 28. новембра, с истим заносом наставе долазити аутомобилима сељаку у походе, да га просвете и науче писати, где није школе, Врло је похвалан корак земаљске владе у Загребу, која ће уделити потпору сиромашним ђацима, ако ти докажу да су научили неколико неписмених читати и писати. Још је похвалнија одлука војничке команде у Сарајеву, која, како чујем, отпушта писмене шре из службе, а за неписмене је приредила, нарочити течај, и док војник не научи читати и писати, не иде кући, Тако ваља! Али на томе нека не остане. Реч има Конституанта, Из Далмације, Новембра 1920.

Франо Иванишевић.

Књижевни преглед. Љубомир Недић. 12.

»Ред« је излазио само три месеца. Одмах идуће године, 1895, Недић је покренуо »Орпски Преглед«, који није био политички лист као »Ред«, инего књижевни.

Као уредник листа, Недић је имао великих махна. Он није умео да подешава расходе према приходима. Он је много држао на спољашњи изглед књиге; његове расправе »Из новије српске лирике« биле су, с техничког гледишта, најлешша књига, свога, времена; он је, исто тако, желео да и »Српски Преглед« буде по формату и по хартији и по штампи нешто врло укусно и врло отмено, — и разуме се, да се убрзо показало да наша читалачка публика

389