Nova Evropa

сарикова борба против лажних »народних светиња«, зеленогорског и кралеводворског рукописа, највиднија је потврда ва дубоку искреност ове Масарикове науке, Нема двојаког морала, »малог« и »великот«. Мако су методе политичког рада друге но индивидуалBOr, етика им је ипак једна те иста. Национализам се оснива на природно-хисторијској еволуцији, он захтева јединственост и повезаност с том хисторијом. Истински етички национализам, онзј који се слаже с борбеним хуманизмом и апсолутном истинољубивошћу, тај национализам гледа отвореним очима, види све оно ситно, малено, конкретно, из чета доиста полази реализовање и највећих идеја. То је Масариков »политички реализам« — тек логичка дедукција његова активног хуманитета. СО њиме је изишао Масарик, као политички и национални учитељ, пред читав чешки народ. И премда је тада постао, Том својом досљедном и одређеном етиком — и политичком и националном и личном и опћечовјечанском — непопуларан, и удаљио се од ситног вашара свагдање политике, ипак је, на крају, пробио из његове личности, толико прожете најдубљом вбиљом и истинитошћу, тако снажан и освојан дојам на читаву околицу, да су Масарика почели поштивати и они који се никада, ни у теорији ни у чину, нису с њиме слагали. Јединственост тврде језгре његових увјерења и свега онога најразновронијег дјеловања и иступања, утјецала је на крају толико неодо- | љиво и снажно као једна цјелина, да. се тој супериорној снази није више «нитко могао да отме. Масарик политичар јесте једно с Масариком филозофом, а Масарик филозоф једно с Масариком човјеком. У све три велике пројекције, с којима Масарик_ улази у широку

јавни живот — слио се пред нашим очима тек један једини лик, и то је оно што је, и као људски психолошки појав, нешто посебно а у политици нашег доба, до у срчику аморалној, нешто сасвим јединствено. Кад је Масарик измирио социјално и национално питање у опсегу опће хумане етике, јасно је било, како ће се опредијелити према политици, њеној теорији и њеној "практичној примјени.

У политици треба да се очитује рад и борба за идеале човјечанства, Ако је идеал политичког дјеловања висок, онда му ни средства не могу бити ниска. Сплетка, лаж, макијавелизам и језуитизам — све само методе за разноврсне циљеве — не могу никада уродити добрим плодом. Исте етичке мотиве, које тражимо у животу појединада, — потпуну истинитост и тежњу ка праведности — треба пренијети у политички живот, и досљедно развити у велике димензије политичких, државних и међународних односа. Не може да буде посебног »приватног«, а посебног »политичког« морала; ако је ду боко органички у човјеку усађено, да захтева, моралност у одношају појединаца, онда је поготову природно, и сопијално-биолошки нужно, да се и организовани рад читавих народа у њиховој политици оснива (на истој моралности. А како свако политичко настојање

364