Nova Evropa

" Ооцијализам и нацијонализам,

Где се год данас дође и заподене разговор, речи социјализам и комунизам пи бољшевивам пскрсавају сваки час. Одмах се на томе скуп и подели, једни су »за«, други »против«. Они, који су шротив, стављају као антитезу нацијоналивам и индивидуалистичко схватање друштвеног уређења, и још к томе додају, да је натецање темељ сваком напретку, док, опет, они који су за радикалније и радикално схватање говоре, да је доба. нацијоналивма на издисају, да. је он своју мисију, и то на прилично незадовољавајући начин, завршио, паднувши у шаке онима којима је једина, светиња. новац.

(Свака тврдња, па тако и ова, наћи ће довољно разлога, и то доста убедљивих којима се даје оправдати. Нацијонализам, у свом првом почетку, а То је половином 18. столећа, био је идеалом свих угњетаних и потиштених народа, јер су се ови од њега надали спасењу. Француска револуција била је један одјек те филозофије, и један излив тог снажног покрета, 18. века, Ослобођење народа испод краљевске власти, које је прокламовала револуцијонарна, Француска, имало је апасти народе од тираније и дозволити им да сами собом управљају. Револуционарна Француска, изгледа, мислила, је, да ће слобода сама од себе доћи, само ако се краљеви оборе. То су. биле последице сентименталног учења филозофа 18. века, нарочито Русб-а, чија наука. није имала никакове историјске подлоге, и која, је, чак, историјски нетачна, Борба за ослобођење народа испод туђег јарма, јесте симпатична, јер је то борба против тираније; али кад се страна тиранија просто замени домаћом, она је утолико страшнија, Кад неко носи у десној руци неки терет, па га онда премести у леву руку, он, стварно, није тим ништа, добио, — терет је остао исти; једино што има тренутну олакшицу, јер му је лева рука била одморнија. Тако је и са тиранијом: Она је тешка и мрска, па ма одакле долазила, — дали је она туђинска или JiOMaha, TO je OJ мале важности за оне који под њом трпе. Која је корист говорити о Косову и Краљевићу Марку, као симболима некадање славе, снаге, и слободе, кад се под том фирмом и дан данас експлоатишу потомци оних јунака! Која је корист народу од његова »ослобођења«, кад се његове најбоље тековине предају само једној класи, или деловима једне класе да ив њих црпу, само ва себе лично, Корист! Једино људи који су и сувише сентиментални могу ту остати равнодушни, Та »стара слава«, тај »нацијонални понос«, у ствари су најбоље оружје у рукама капиталиста. Они га експлоатишу, и њиме маневришу, — употребљују лепе народне идеале у своје гадне и себичне сврхе. — Толико о нацијонализму као идеалу.

А какав је однос социјалиста према том нацијонализму“ У првом реду, тачно је да социјалисте — интернацијоналне социјалисте о којима је овде реч — не фаворизирају чисто напијоналистичке покрете. Социјалисте не деле модерно друштво ни по раси, ни по

366