Nova Evropa

Политички преглед. Веницелос и Константин.

Наша предвиђања о победи Веницелоса у Грчкој, нису се показала тачна. Тешити се можемо, међутим, да се исто то десило целоме свету. Веницелос је на изборима изгубио битку. Његова је странка добила само једну трећину посланика, а Константинова, остале две трећине, Ниједном се још грчкоме државнику, вредности Веницелосове, није тако што догодило, — сем Аристиду. Веницелос је прошао још горе нето Аристид, — јер је Аристидов противник био и сам Грк, и човек од вредности, Темистокле, Овај пут, грчки је народ имао да бира између свота сина, државника који је, својом мудрошћу и својом вештином, спасао народ у више махова, и проширио отаџбину и територијално и по угледу до старе Византије, на једној страни, и странца Константина, једног неуставног и невернот владаоца, који је земљу доводио до пропасти, на другој страни. Гласајући против једног од најпросвећенијих и најспособнијих политичара у Европи, а за једног просечног и нелојалнот солдата, Грци су ставили сав свет у задивљење, — зашто 2 Разлози који се наводе, многобројни су, — као увек роз! Тезшт, Једни кажу, зато што је Грцима досадило војевати. Други опет, зато што је у земљи режим био аутократски. Трећи се довијају, да атинска, аристократија. није могла. да трпи на челу земље једног човека из народа, и да је уошште огромна равлика између »континенталних« Грка — који да, су махом ћифте и слабићи, неспособни за енергичан рад и напоре и Грка са отокд, или иг брда, у којима треба, гледати потомке старих Грка, а чији је представник Крићанин Веницелос. (ве ово. изгледа нам, може бити донекле тачно; али све то није довољно да, да потпун одтовор на, постављено питање : Како је било могућно да Веницелос при изборима тако свечано падне ?

У старој грчкој повесници стоји забележена ова анекдота о Аристиду. кога ву због чедности и правдољубља прозвали »праведним«. Кад је изнесено на гласање решење Темистоклово, да се Аристид протера из Атине, један неписмен грчки сељак приђе Аристиду, кота није лично познавао, и замоли га да му на шкољки за гласање напише: »да прогонство«. — »А шта ти је учинио криво Аристид %« — упита сељака праведни муж, — »Ништа« — одговори сељак —, »али ми се досадило слушајући како га сви називају праведним«. — Нешто слично догодило се и Веницелосу. У Атини се, пред изборе, одиста често могло чути : »Докле ће тај Веницелос, све он па он, — доста већ једном |« Њему, дакле, коме није могла нашкодити мржња екс-краља Константина, дошла, је главе његова популарност, — незахвални народ прогнао је из отаџбине Веницелоса, а позвао натраг у земљу његова недостојног такмаца, Константина. То су факта. Остаје ипак још да се расветле дубљи мотиви те народне »незахвалности«, јер један народ има разлога за оно

489