Nova Evropa
То је онај гласовити Бергсонов појам „дигтбе тееПе“, пли другдје назван „јешрз-Јпуепјеиг, стварање душевности у самом чистом току те душевности,. Уз ту стваралачку душевну еволуцију, Геуојшоп стеа се, ваља што тијесније прионути, њу ваља ослушкивати, пи у њу потпуно утонути ; не с посуђеним схемама из физике и физијологије, већ непосредно — интуштивно.
То, додуше, није посао свачији, Ријетки су ови који моту уошће да доживе у јачој мјери тај начин спознања: интуицију! Мало их је који су у стању, једним посебним душевним напором, да се толико вадубу сами у себе да би им постало могуће ону нутарњу durće rćelle сагледати тако рећи лицем у лице, Јер »интуиција«, тај ортан не-
_ посреднот самоспознања, ближа је гледању, зору, осјећању, него ли логички растворљивој, апстрактној интелитенцији Само том интуицијом можемо да захватимо оно »алсолутно«, оно у себи вјечно активно бивство свијета, којему може наука да се примакне тек са разних тачака гледишта. Као што се један град може да наслика с разних страна, од којих ипак ниједна за себе не даје цјелине града, тако исто и научна спознаја приступа само с релативних стајалишта, и не даје никада пјелине, Само у душевној својој непосредности можемо да захватимо пјелину, и кључ душевности наше у исти је мах и кључ метафизике читавога свијета. То је једина могућа метафизика. Она полави из аналотије нашег најнутарнијег животног замаха, бјап упа!ј, и тумачи читав свијет душевно, спиритуалистички. Криво би било помислити, да су ту сад специјалне знаности сувишне, Напротив, оне су баш потребне, и то за најближе, најинтимније спознање и друговање с њима. У чињеницама науке ваља се удомити, живјети о њима, и не пуштати их никад с вида. Али бам чин апсолутнот, метафизичког спознања, наступиће тек лосебним и новим захватом интуиције. Иза свега тога знања, иза чи"тавот тог искуства пријавиће се она у прави час — само кад једном буде заувијек пробијен поглед на једину јој отворену стазу: захваћање активног бивства. свијета из своје рођене душевне активности, У том смјеру могућа је сигурна, позитивна. метафизика у бесконачност,. У бесконачност зато, јер као што сама динамика свијета није никад довршена, тако не може ни наше интуитивно спознање о њему бити довршено, Али су циљ и смјер ту, — у то Бергсон вјерује апсолутно. Пођите за мном, вели Бергсон — сви ви који нећете дутог околишавања знанственот ума, него хоћете да спознате осјећајем, њухом, одједном, — шођите за интунцијом!
с
Др. Владимир Дворниковић.
488