Nova Evropa

тра-ла=ла која је пронео фонограф, прешла су преко старинских песама, као ветар преко песка; попевке и тужбалице, све је сада заборављено, и последњи трагови предачких обичаја ишчезавају, као што иттчезавају наречја и љубав према слободном и умереном пољском животу.

Међутим, изучавање тог скромнот блага, које су највећим делом спасли од пропасти истрајни истраживачи прошлог века, пружа. дубок наук. У срцу фолклора већина европских народа налазе сведочанства, о свом сродству, и ништа, није занимљивије од тога истраживања. У истини, наша, савремена пивилизација бескрајно је сложена, а сви корени западне културе на налазе се, као што би се могло мислити, у грчко-латинском тлу. Ако узмемо у обзир само Француску, интелектуалну и моралну, она нам изгледа као какав идеални збир у коме су се среле не само разне струје предања, земаља око Средоземног Мора, већ и струје северне Европе, која није искључиво германска него у првом реду келтска и словенска,

У МГ веку пре Христа, сви сувовемни путеви за Индију били су у рукама Келта. Они су били створили огромно царство које се простирало од Карпата до Финистерског рта, а и још даље на југ, пошто летенда тврди да су они основали и Краков и Коимбр (универзитетска варош у Португалији). У сваком случају. трагови њихова првобитног шребивања су многобројни у Чешкој, у Илирији, · да не говоримо о северној Италији, куда су Келти доспели Дунавом, заобилазећи високе громада алпинске. Они су, ван сваке сумње, имали несамо моћну политичку организацију, него још, као Кинези, Хиндустанци и Египћани, и једно од најпроницавијих филовофских схватања која су икад тежила интуитивном и рационалном тумачењу велике тајне постања,

У том погледу, Друидизам је, изгледа, увелико превазишао све што је Рим икада дао. Свакако, његове доктрине, које су неки хтели да доведу у везу са Питаториним, биле су тесно везане за култ Сунца и Ватре, за обредно обожавање извора, камења и дрвећа, које је оставило толико трага у обичајима западне и северне Европе. Његове митове налавимо у предањима Велса, у тајанственом Мабиногијону, који стоје у тако занимљивој вези са витешким летендама Округлот Отола, а приче Ма теге Оуе, од Палчића па до Плаве Птице, као и Гал Марије Француске, везују се, како по свему изгледа, ва један стари извор који је о друге стране утицао. на стварање неких северњачких епских циклуса. Не хотећи да тражимо које су додирне тачке могле постојати између тема обрађених у Калевали п тема које су још до јуче биле распрострте по нашим селима у облику прича за децу, довољно ће бити да потсетимо да је бог Угнис (Денц из Веде, 16115) имао свој олтар у Вилни пре непуна три века. као што је то Г. де Лабинова тачно изнео у Revue Ђа те, и да је Атни-Угнис био свакако претеча нашег хришћанског Месије, који се свакодневно призива у нашим црквама овим латинским стихом: Абпиз Пег, аш #оШ5 рессава типа, Зар први па-

492