Nova Evropa

Две химне Уметнику. (Притодом Мештровићеве изложбе у Загребу, с јесени 1920.) ЈЕ Иван Мештровић.

Од феноменалних великана, умјетничког саздања ријетко је који проживио толико потресних драматских криза као Мештровић. И док друге такове кризе ниште, њему дају у рођеној ватри вјечног заноса — пораст; док би друге стравична вртоглавица суновратила у црну бевдан, он размјештајући руком по бескрајном простору дуте и бацајући чаробне ватре, нема у својој несмиљености за молошке 60тове ништа друго до тврди усудни смијешак. Мештровић је прошао гигантским кроком, праћен триумфалним оркестром побједних ботиња, сву синтезу вајарског стварања, и саздао самоме себи: »Видорвдански храм«. Он је свеприсутни становник вјечности, који не повна опасности. — Египћани су приказали хаотично створитељско преображење Земље и примарне исполинске форме ужитка (о чему велебна, Сфинта, у бритском музеју у Лондону, под неумитном панпом чува шредубоку тајну), Бабилонци и Асирци, епопејом борбе. овјековјечили су животну борбу о »бит«. Грци, исто тако, велику борбу симбола, Лепоте и Хармоније, Микеланђело џински, нововјеко надљудски, креће стварање према нашој периоди, Роден анализује дух нашега времена обновљеним линијама тјела и психе, Меније износи и предсказује бунтовно социјализам и данашњи бољшевизам, — док Мештровић остаје свевремени »Прометеј«, борећи се са, ботовима, тајна ва дратоцјени плијен свевидјела, који би предао пребједном човјечанству. У својој свемирској визији и свом стваралачком инстинкту, он стоји непосредно у крвној вези са метафивичким силама, несвјесно но веома моћно судјелујући на свераду ковмијских закона, Њега се не може критизирати као ниједну силу козмијских закона — огрнуту копреном стваралачке тајне —. тек имати за њ удивљење и обожавање. Тко га хоће критизирати, пати од хаотичне зорке инфериорних осјећаја ... Његово је стварање слично стварању сунчанога свијетла, а ми се љуто варамо ако мислимо да је сврха сунцу на нас сјати и оплођивати наша поља хљебом и винограде вином ... Сунце има несравњиво вишу, непоњатну сврху. Мештровићево шримање свјетова у душу је страсно и необуздано кб пучина, кад прима у се океане, мора и ријеке, гутајући их и увлачећи у авурни бескрај. Њихово је умножавање безбројно кб живота на свијету .... Асоцијација мисли и импресија муњевна, а стваралачко давање неукротиво, прераскошно. са. сјајем и чаром псалама Давидових и Соломунових, индијских мита, епопеја, дражи сунчано разбјељене п растаљене Нирване, херојским мирисом Илијаде ....

Многи жале, да је Мештровић привремено оставио своју гигантску пластику, океане бучне страсти, и прешао у завјетрину и

494