Nova Evropa

Не губећи се у тим разлагањима, ми ћемо поменути само неколико момената. Познато је да се од свог првог доласка у Атину до данас критски трибун истакао као мало несношљив ментор. Народи не воле нестрпљиве реформаторе. Веницелос је био и нестрпљив и нетрпељив. У секташкој партиској политици на Балкану, овим другим својством завршује се неминовно. Исто као страсна унутрашња политика, и спољна политика Венипелосова — политика тесног наслона на Антанту — спроводила се с муком, Тртовачкопоморска Грчка. претпостављала, је увек да у Средоземном Мору, а на Леванту нарочито, буде што самосталнији штићеник — што удаљенијег заштитника. Покровитељство Немачке чинило се Грчкој увек сношљивије и издашније, но покровитељство Антанте, и поименце Француске која се са својом старом и непосредном екопанзијом на Леванту сматра ту као код своје куће. Тај сплет економских и морално-психолошких момената не пресеца се тако лако 4 нарочито не вољом једне странке. Дуга унутрашња, партиска борба, тегобе три рата, од којих је у последњи нарочито Веницелос Грке нагнао, — све то морало је једног дана оборити и ауторитет најдубљег корена. Матистрално изведено повећање Грчке, оном истом смелошћу и вештином којом је крићански трибун наметнуо своју вољу грчком народу, није мотло спасти Веницелоса. |

То се тешко схвата у нашем територијалном нацијонализму. Нема Балканца који се није зачудио одбијању Холандије да се увећа на штету Немачке, устезању Данске да прими одвећ велики појас Шлезвита, или непристанку Швајцарске да прими у своју конфедерацију један тиролски кантон (чак и након плебисцитом изражене воље тога краја). Јер је мало Бугара који не би примили Београд исто као што је мало Срба који би одбили да приме Софију. И Грци, који се у Балканском Рату нису устевали да узму и Корчу и Водену и Кавалу, у светском рату исто тако похлепно захватили су и Дедеатач и Омирну. Ваља признати, само, да су се они решили да, пођу у пљачку једино под условима, минималних жртава, а максималних тарантија, а поврх свега увек још гурани у леђа револуцијонарном акцијом Веницелоса, скупом пропагандом и читавим армијама Споразума. У нашем патријархалном и још хајдучком патријотизму, где се вредност мери само смелошћу, а животи и данас често жртвују »ва славу оружја«, тако што крсти се кукавичлуком. Међутим, пре но што се та погрдна, реч изговори, треба испитати: с којим се правом може захтевати од једног народа херојско пожртвовање за, идеје које њега, не одушевљавају г j -

Прва погрешка у таквом олаком суђењу било би невођење рачуна о етничком типу и менталитету. Извесно је да Грци атински, Грци из проређених насеобина у јужној Македонији и Тракији, Грци с острва и са далеких пристаништа малоазијских, по наравима, тежњама, и интересима, не чине оно природно географско, економско, и морално јединство, које се испољава у нагонском осећању потребе и у неодољивој вољи за недељиву заједницу. Надијонални

213