Nova Evropa

револуцијонар с Крита преварио се када је поверовао да ће идеја о обнови Бизанта распалити неојелинизам трговачке Грчке. Оно о чему Веницелос од првих дана није имао великих илузија, било је крепост јелинизма у Македонији и Тракији. Зато је Веницелос, смелије но ико, од почетка био присталица споразума с Бугарском до којега је у ствари он и довео — и, као што је познато, све до рата није помишљао на маричку долину, него се штавише покавао спреман уступити Бугарској Кавалу. Али је »апетит дошао једући«. Нарочито откада је наступила борба на живот и смрт између њега и Константина, и када је требало пошто пото увући Грке у рал, Веницелос се сматрао принуђен да повећа, мамал надијонализму. На Конференцији Мира Грчка је непомирљиво ускратила Бугарској слободан излаз на Бело Море, Тим захтевом (исто као румунским у Добрупи) Бугарска је била погођена не у сујети и сентименталности македонских »дејаца«, но у своме животном дамару. Веницелос том тековином није оснажио свој положај, а отежао је сталожавање стања на Балкану. Пад Веницелосов, повратак Константинова режима, манифестације у Атини против Опоразума, против Француске нарочито, и, у исто време, одисеја. Бугара који траже ревизију Нејеског уговора по престоницама Европе, и већ изражен пристанак Француске за промену Нејског и Севрскот уговора, — све то одједном за неколико дана, покавало је стање на Балкану много мање солидним и спокојним но што су га представљали њени облапорни и охоли творци. ·

Данас то они и сами виде, али не још и свој део греха уз онај који товаре на леђа грчком народу. Греше ли Грци што одбацују Веницелоса а прихватају Константина. то је питање о коме је суд самих Грка вероватно поузданији а извесно позванији. Ћуди народа, исто као његова воља, нису без озбиљних побуда. 0 томе смо се ми требали поучити на првоме скупом искуству с грчким савезницима. Двапут зидати на истој варљивој подлози, и, што је још торе, двапут зидати искључиво на њој, извесно не показује ни пророчки дух ни просту обазривост.

%

Српеко-трчки савез био је сасвим природна комбинација догод. је био надахнут идејама с којима је склопљен први балкански савез. Њему не може бити приговора ни у доцнијој фази заједничке одбране од Бугара — уколико се политика српско-трчких државника унстини увек ограничавала на нужну одбрану. Али је карактер тога савеза измењен од дана када су се Савезници, иза слома бугарске пустоловине, кренули у онаку исту отимачину на рачун Бугарске какву је хтео извршити, на штету Србије, Грчке и Румуније, Фердинанд Кобурт. Од Бугара су се с правом имале тражити накнаде и задовољења за штете и зла која су починили својим суседима. Ма колико ти захтеви падали тешко бутарском народу, он би их морао разложно привнавати као праведне, док им смер уистини види у ублажавању зала које је Бугарска починила својим суседима. Али

514