Nova Evropa

Дана 29, јануара 1921, једна је оружничка опходња од 14 момака дошла у ноћи у једно село крај Топускога, те је тамо сву силу сељака (нештедећи ни жена ни стараца) немило истукла батинама и кундацима.

Многи и многи легоше у постељу, јер се од муке испребијани не могу

макнути,

Тачан опис о овоме саставила је у свом извјештају парламентарна комисија која је била изаслана да извиди силне тужбе које су стизале у Београд.

Оваке несрећне изгреде оружане силе употријебила је и комунистичка странка у својој изборној агитацији летком из кога вадим само ове ставке: „Зар може и најравнодушнији човјек у овој земљи а да се не згрози и не узбуни на сва ужасна свирепства која се врше над сељацима у Хрватској! Продужите властодршци тако, па се немојте чудити, ако хрватски сељаци понова даду материјала за наше парламентарне дебате, Сељак ће вам платити!“ У Бјеловар к области дошла је депутација жена и дјеце, уз изјаву да ће се дићи све што је живо, и старци и жене и дјеца, да се побуном ријеше ове море, или да изгину! — Сурови наступи оружане силе утврдили су све хрватско сељаштво у освједочењу, да је оваким изгредима крив систем којису Србијанци донијели, и да је од тога зулума једини спас република без Срба, република у којој неће бити ни војске, ни оружника, ни финанца, ни чиновника,,..

Запитајмо се, дакле, и разгледајмо мало, у чему ли је хрватски сељак имао могућности да види и осјети благодати уједињења, да осјети да је сада у свом дому, да о њему воде бригу његови људи

олема је и неоцјењива течевина политичко ослобођење и уједињење свега нашега народа у једној јединственој држави, Али ова је течевина више идеалне природе. Она се осјећа тек онда, када њезине благотворне посљедице можемо да сусретамо у свагдањем животу. Сам идејни појам ослобођења по себи нема за масе довољнога чара. Он није у стању да обори чувство нелагодности које производе и намећу оне реалне непогоде и недаће што нашега човјека сваки дан ударају у лице, Треба да испитамо гдје се и на који се начин широким слојевима пучанства очитује получено ослобођење, и треба да покушамо предочити себи и другима које прилике могу сељака и све оне масе народне које не стоје на врхунцу државних посала, него из низа гледају свој околиш, потсјетити да су се ријешили туђинца, охрабрити их и дати им поуздање и осјећај да су сада свој у своме,

Да пређемо поново, укратко, области (надлештва) с којима је сељаштво у најужем свакодневном дотицају, и у којима види органе своје државе. –

Грађанске власти остале су у Хрватској исте, и код њих се није могла примијетити никакова промјена до да је са грба ишчезнула омражена маџарска круна, симбол народнога заробљења. Уредовање, натписи, тисканице, и уредовни језик, били су и отприје хрватско-српски, Тако је било код аутономних области, али није тако било и код других надлештава, Оружништво, напримјер,