Nova Evropa

зимовале. — Тада су. његове завејане, па ипак црне, цркве имале сенке толико велике пред вече као провалије. Данас, кад су ме научили да све знам, знам да је то само барокна архитектура, сјајан, накинђурен, језуитски стил, У подне би ме зачудили — тако далеко од мора, тако изненада — залепршани над брзицом, сиви, мали галебови који су се стрмоглав, пустимице превртали, Чинило ми се то чудно, као и сунце које се вукло по свету, са брда на брдо, у небеса. Мислио сам да је то зато што сам ја остао жив, Сад сам мирно отпутовао даље. Пред станицом, на киши, стајали су старци, носачи, са црвеним смешним капама на глави, означенима бројем. Они су наслоњени на зид, прокисли и мирни, гледали некуд. Сећате ли се рибара, старих, израђених претргнутих, који стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд, Њине су капе црне, али они пуше исте луле, а лица стараца су на целом свету, свуд, једнака, | - ВР __Уђосмо на станицу, и све поста свеједно. „Мипсћеп.“

Овде се ништа није променуло. Ја не разумем романофиле али ни германофиле, Цео сам дан провео по улицама. Говорио сам са официрима, исто онако мирно као и са кочничарима трамвеја. Ословљавао сам елегантне даме, исто онако мирно као и собарице. Посетио сам директора: музеја, вечерао сам са социјалистима, а пред поноћ сам се упустио у разговор са онима који су се опијали, тешким, као помије масним, пивом,

Тога је дана цео град врио. Беше дошао нов енглески посланик, а Французи су, коначно, заискали и краве музаре. Новине су јаукале за дечицом која ће умирати без млека, а левичари су одговарали да је томе крива буржоазија, и малицијозно потсећали да су и француска деца умирала. Европа је сад, видите, прилично у вези између себе.

_ Шта да вам пишем о свему томе2 Досадно је.

Официри су ми говорили, да је наше херојство само дивљаштво,

и да су Српкиње још јефтиније него Маџарице и Пољкиње, Баш

тако. Ох, не бојте се, ја сам се смешио, и спомињао Сенегалце и

Немице, Уосталом, сви официри још увек играју билијара у рукавицама, особито артиљерци, и дубоко верују да ће за годину-две марширати у Париз, Зар вас то чудиг2

Није истина да сувише једу, али је истина да је све крцато пуно робом, гвожђем, справама, снагом, Да, истина је што новине доносе, — имају нов тип топовске цеви, и нов тип крилатице, Али су им болнице сјајне, улице чисте, жељезнице препуне и тачне, А жене раде. Једино је дамама свеједно. Оне неизречно презиру политику. Не, не може се ништа предвидети шта ће овде бити. Уосталом, све зависи од тога дали ће добити Шлеску. Они · тако кажу, али биће да није тако.

Па ипак су смешни са својим рачуном о Америци, са подлом вером у Русију, са својом глупом мржњом према Француској. Пре

112