Nova Evropa

Напротив колика се важност и значење приписује деловањима и успесима оваких римских института, види се најбоље управо сада, аз накане швицарског министарства просвете, да оснује у Риму свој властити. Швицари, наиме, досад, према својем нацијоналном осећању и пореклу, радили су било по талијанским било по француским или немачким институтима. Но управо сада, на потицај знаменитог белгијскога научника Дом Морена, одлучила је Швицарска основати у Риму свој самостални институт. Уз бројне научне мотивације, једна је и мотивација културно-политичког престижа и угледа Швицарске према осталим народима, који имају своје самосталне институте, да не би били присиљени тражити гостопримство · држава осталих народа. Гласовити Дом Морен, који је сада на студијама у Загребу, у разговору о тим проблемима, дозволио ми је да ову накану Швицарске владе, која ће бити у најкраће време реализована, изнесем на јавност и знање онима који су за ове ствари код нас надлежни, Осим тога, изјавио је Дом Морен да "је и он сам, из аутопсије, стекао слична уверења као они који су у Риму само једном били, да у ватиканском архиву лежи за југословенску хисторијографију једно закопано благо, које само чека да га се систематским радом извади и преда науци на упорабу. Једнако је истакао и значење за саму државу чији би се углед оваковим трајним културним документом пред страним великим светом на леп начин репрезентирао,

Ствар је детаљне израде једнога статута, који би тачно фиксирао, како би се проводиле студије у таком институту, и тко би све могао уживати благодати и бити упућен из наших крајева на истраживање римских архива и библијотека,

Ако се одмах приђе, својски и без оклевања, решавању овог питања, сад кад је прави час, и с правом енергијом, учиниће се једно велико и важно културно дело. Тад ће и завод Светојеронимски бити оно што су хтели да он буде, Штросмајер, Рачки, Даничић, Јагић, и што хоће сви они којима је до снажнога развитка југословенске хисторијографије.

Др. Виктор Новак.

Debata o tri slova,

U maniji za niveliranjem, ujedinjavanjem, i uniformiranjem, sazvao je odbor za raščišćavanje i pertraktiranje pitanja ćirilice i latinice nekoliko puta sjednice najpriznatijih i najpoznatijih stručnjaka, da se posvadjaju u strastvenim debatama. Na poziv nije došao nitko, Onda su pozivani manje priznati kapaciteti, no i ti nisu dolazili, a kad su jednom došli, raspravljali su — govoreći jedni latinicom drugi ćirilicom — o skupoći, korupciji, valuti, komunizmu i boljševizmu. Tako se stvar nije makla s one tačke na koju nije bila ni poslavljena, Napokon su pozvani svi koji bi htjeli o tom da govore. Stvar me ta ne zanima osobito, čini mi se, štaviše, posve birokratska,

138