Nova Evropa

које шаље у Рим британско министарство просвете, Америка има: 1. „American School of Classical studies”, за историју и за све помоћно-историјске дисциплине, Осим тога су Америка и Енглеска основале заједно знанствено друштво у Риму: 2, „British and American Агсћеојоса! Зосјећу", које подупире археологе и историке у њиховим научним радовима, а има специјалну задаћу архивалних истраживања у Риму. Низоземска има: „МедетЈапазећ historisch Institut te Rom”, с истим задацима као и „Есоје francaise“, Шпањолска има; „Кеа! Ассадепна Espanola di belје аг), основану 1881, историју пак могу изучавати Шпанци у историјским секцијама језуитског штпањолског колегија, Белгија има: „Јазш и! Мегопаџе ђБејбе", с особнтом задаћом истраживања ватиканског архива. Осим тога, читав низ белгијских научника ради у теолошким колегијима разних редова, у којима се налазе самостални институти за све гране знаности, И Шведска и Норвешка уздржавају научнике у Риму, као самосталне истраживаоце и као чланове секције црквених организација, које имају специјалне институте за све гране историјских знаности. Немачка има два особито узорно и богато уређена. института, FP TO: 1, „Deutsches Archdologisches Institut", који се налази у властитој палачи (од 1874, на Капитолу), а сам институт је основан већ 1829; 2, „Preussisches Historisches Institut”, ocHoBaH 1888, с веома ошширним делокругом и с големим резултатима, на пољу хисторијографије. За време рата секвестрирала је била Италија оба ова завода, но сада су, Немцима враћени, те већ опет делују. Аустрија има, од 1883, изврсно организован и управљан институт; „Оезбегтејсћивећег Ја и бг |изјомзеће Studien", xoju je такођер за време рата био секвестрован од талијанске владе, но сада је враћен Аустрији. Угарска је, пре рата, имала као институт приватну вилу бискупа Фракнона у Риму, гдје су се израђивала волуминозна „Мопитегјфа УаНсапа Нипдапае", Русија иије имала организован историјски институт, али су многи појединци научници, на студијама и истраживањима у Риму, историјским, археолошким, и умјетничким радили као изасланици академија, универзитета и учених друштава помогнути богатим државним стипендијама, Чеси и Пољаци имали су своју секцију у аустријском историјском институту; по тројица професора, већ неколико година пре рата, почели су израђивати волуминозна „Мопштпепја Манcana Bochemiae" m „Monumenta Vaticana Poloniae“, mrawmana y Прагу и Кракову,

Кад се, с једне стране, имају у виду резултати, које су постигли споменути римски институти, и кад се виде читаве библијотеке енглеских, француских, немачких, аустријских, руских, чешких, пољских, и маџарских публикација; а с друге, они резултати који су постигнути баш у овим римским институтима у специјализовању знатног подмлатка, па кад се узме у обзир још и важност истраживања специјално ватиканског архива за југословенску повест, онда се види колика потреба вапи за приступом ка делу, к оснивању историјског југословенског института у Риму.

137