Nova Evropa

Када је један загребачки седмичник („Југославенска Њива") био почео редовито издавати и своје српске бројеве, уз помоћ посебне редакције у Београду, то је у хрватској интелигенцији изазвало најбољи утисак, Ако је то престало кривњом сарадника из Србије, то је велика штета на послу нашег међусобног познавања, и с њихове стране немала политичка погрешка, Треба не само да се створи савез наших просвјетних радника, него још више треба да проговара кроз јединствене органе, Сарадња и водство србијанских просвјетних радника су у овом послу врло нужни, јер су академија наука и универзитет слободне Србије пружали пригоде да се тамо развију независнији и народнији научни појединци, док је само постојање српске државе стварало државнике, дипломате и војсковође којих није на заробљеној страни могло никако бити. Зато, када је говор о народном дјелу наших просвјетних радника, онда се под тим не разумију само белетристе и умјетници него у првом реду и струковњаци (дипломате, војни писци, правници, економисте, педагози, итд.)

Просвјетни радници могу да изврше овај свој високи политичкосоцијални задатак а да се нисе осврћу на неке прљаве појаве које се код нас криво називљу политиком. Она истина да се политика и наука не смију мијешати, значи само то да наука не смије служити политичким неистинама; али то не значи да се политика не мора и не може служити научним истинама, На темељу науке и сношљивости разгонити луде страсти, то је висока задаћа наших просвјетних радника. Снабдјевени силом своје струке, угледа, способности и политичке увиђавности, наши просвјетни радници треба да изађу из своје повучености, те да нашем збуњеном, политички и иначе неваспитаном народу и народном подмлатку пруже ону оријентацију и душевну храну коју му може дати само чиста наука, подупрта најчишћим родољубљем и човјекољубљем,

А. Венцелидес.

Ekonomski pregled, Kriza naše industrije,

Iza oslobodjenja naša je država mogla da računa sa intaktnom industrijom u Hrvatskoj i Slavoniji, Sloveniji, Bosni-Hercegovini, Dalmaciji, te Vojvodini, Nekada cvatuća mlada industrija predratne Srbije, bila je dijelom posvema uništena, a dijelom — uslijed odvučenih mašina i mašinskih sastavina — osudjena na dulji nerad, U novo oslobodjenim krajevima — osim Vojvodine i Dalmacije — postojali su zemaljski savezi industrijalaca: naša je država dakle u tim institucijama imala a priori sigurne stupove, na kojima je mogla da temelji jednu svoju zdravu industrijalnu politiku, Medjutim, odmah na početku našeg ujedinjenja pošlo se pogrešnim putem, Umjesto favorizacije industrije, svojine naših državljana, i forsiranja neograničene

145