Nova Evropa

— Вгауо, бозродо ! Озатдезе! ртосепаја Јибовјоуепа пе zna čitati ni ćirilicu ni latinicu, pa zašto ne bismo imali sto procenata analfabeta, Ja sam za muslimanicu !

Ja sam ostao kod muhamedanice, jer sam za posredovni predlog. Pa makar bilo i tri stotine procenata analfabeta, J. Benešić.

Наука и политика.

Наше државно уједињење није само дјело политике оружја. и јунаштва, него и дјело осјећаја, пјесме и књижевности. Ако је и завршено дјело оружја и јунаштва, ново дјело књижевника, а и научењака, тек почиње, Међу нашим људима од науке, књижевности и штампе, и умјетности, имаде сразмјерно највише оних за које су питања нашег државног јединства и јединствене културе коначно ријешена; само је, држимо, ипак врло штетно што су се ти просвјетни радници некако повукли, Озловољени вашарском дреком политичких спекуланата, дрзовитих незналица, и злонамјерних странчара, они можда чекају да граја престане, но својом повученошћу они нехоте помажу оне који заводе и трују нашу неуку и неписмену јавност, (Савез наших просвјетних радника, увјерених о нашем државном и народном јединству, под водством својих најбољих и највиђенијих првака, морао би да постане дјелатан и утицајан чинилац, тим више што сва наша интелигенција имаде неограничено повјерење у виђене наше научењаке и књижевнике. Особито треба да се јаве просвјетни радници из Србије. Србија је извршила једну велику, народну и словенску задаћу путем својих јунака, а сада треба да изврши другу, једнако нужну и важну, путем својих просвјетних радника и оне интелигенције којој су несебично на срцу прави интереси цијеле наше државе, Изврстан примјер о том имали смо у дру Јовану Скерлићу. Он је, у вријеме када је било одвећ смјело и помислити на скоро остварење нашег народног идеала, постао душевни вођа цијеле српско-хрватске млађе интелигенције, не као политичар, већ као чувен књижевник, Подупрт добрим гласом својих књижевних дјела, он је то постигао лакше него икоји политичар од заната, Иако су се наше прилике од онда промијениле, треба наставити гдје је Скерлић прије времена застао. Ону симпатију коју је у неослобођеним крајевима уживао др. Јован Скерлић, уживају на хрватској страни и и сада Јован Цвијић, Богдан Поповић, Слободан Јовановић, Божа Марковић, Павле Поповић, Коста Кумануди, и сви други просвјетни радници из Србије њихових способности и гласа. Премда је посве природно да се они морају засада бавити обновом културних установа у Србији, које су непријатељи уништили, ипак треба да се чешће јављају у словеначким и хрватским ревијама и новинама, да тако дођу у што непосреднији додир са својом новом публиком.

144