Nova Evropa

u izveštaju Narodne Banke S, H, S. U najmanju ruku čudno držanje bančine uprave prema novim krajevima, još: od samog početka, ilustruje lepo i eksperimenat sa upisom novih akcija, u decembru prošle godine, koji je tako mizerno ispao, i za čiji fijasko uprava Narodne Banke baca sad svu krivicu na vladu, tvrdeći da je ona upozoravala na beznadežnost onake emisije, ali da је vlada ipak tražila da se ona izvrši... Pri izboru članova u upravni i nadzorni odbor, prisutni Vojvodjani većinom su se uzdržali od glasanja, manifestujući na taj način svoje nepoverenje u metode i ljude koji danas upravljaju našim najvišim novčanim zavodom, Gi.

Књижевни преглед.

iz knjige: „Kroz život“,

On nam ispriča: У

— Sa sviju strana vrveli su ljudi da čuju njegovu reč, A njegove reči ličile su na pozlaćene zrake proletnjeg sunca, I nije bilo čoveka, koji u njegovim rečima nije nazirao nešto veliko i lepo; nešto što tek dolazi: nešto novo što će jednog dana zavladati celom iznurenom, napaćenom zemljom, S uzvišenog mesta zvučao je glas боуопика, nad nepreglednom zbijenom masom, kao zvuci muzike koja opija i zanosi, i stvara snagu za koju nema granic4,

Ljudi su uvek toliko bili očarani, po svršetku svakog govora svemoćnog govornika, da pogledi sviju lutahu u daljinu, tražeći besvesno po prostoru neodoljivu snagu ideja, koje su obećavale sve. Za to vreme opšteg zanosa, govornik bi silazio medju masu, da potraži sebi odmora.

Po svršetku dana, mase su se razilazile, ali uvek u ljutnji i svadji, uvek u medjusobnim pretnjama i prebacivanjima, okrivljujući jedan drugog za nestanak novca i drugih stvari od “vrednosti, što su ih nosili sa sobom, Na govornika niko nikada nije ni pomišljao da posumnja,

A govornik je, redovno, posle svakog svog govora silazio u masu da potraži sebi odmora, dok pogledi sviju lutahu u daljini, tra-

žeći besvesno po prostoru neodoljivu snagu ideja, koje su obećavale sve,

Mnogi zastaju pred palatama, simfonijama, zvezdama, i odlaze da bi sutra-dan to ponovili, i — ponavljali,

Poneki zastane pred stenom, vetrom, prosjakom, i stvara palate, simfonije, zvezde,

— Ništa me ne buni što nema progresa! — vikaše ljutito jedan majmun, — Šašavi ljudi, mesto da metnu ušicu na igli s one strane

gde se udeva, oni je metnu s druge! — i majmun produžavaše i dalje

153