Nova Evropa

staje: on postavlja osnove materijalističkom shvatanju istorije, otkriva tajnu kapitalističke proizvodnje, i konstatuje višak vrednosti kao najvažniji uzrok obogaćivanja buržoazije i bede proletarijata, i time izvršuje prevrat svih dosadašnjih vrednosti,

Jevrejski duh, vidovit i neizmerno dubok, nastavio je, i posle Marksa, svoju ulogu, Etičan, i izjeden od strasti za istinom, počeo je da ruši sve što počiva na predrasudama i što stoji na putu radikalnome progresu. Posle uništenja velikih hrastova, bile su ostale u zemlji još neke žilice, koje su se počele razvijati; on je i njih pokidao: narudao se braku, gradjanskom moralu, i domovinskoj ljubavi (Hajne), raskrinkao je konvencijonalne laži (Nordau), i genija oborio s pijedestala božanstvenosti {Lombrozo), Sad čini jednu od poslednjih usluga Evropi i Americi, organizujući proletarijat u borbi za oslobodjenje i pobedu Svetske Revolucije (Zinovjev, Trocki).

Zionistički pokret je jedna težnja, da se Jevreji povrate u svoju prastaru domovinu Palestinu. U tom preduzeću, oni će imati da izdrže borbu na život i smrt s anglosaskim osvajačima materijalnog bogatstva njihove prapostojbine i celokupne Azije. No misija Jevreja nije još završena, Organizacija kolonija njihova je uloga budućnosti, |

III

Druga internacijonala je delo nemačkog duha, Francuski filozofi XVIII veka, i njihovi poslednici, napali su kapitalistički društveni poredak s moralnog stanovišta, Marks je tim napadajima dao naučnu podlogu, i sada je trebalo da se nastavi s posmatranjem klasnih suprotnosti koje vladaju u današnjem društvu, i anarhije koja vlada u proizvodnji, Za izvršenje te zadaće, nemačka rasa imala je naročitih sposobnosti, Ona ima, takoreći, nagon za specijalnim izučavanjem svakog pitanja, čemu kao primer služe nemački univerziteti i nemačka nauka, puna ljudi koji su ceo život proveli u proučavanju neke njezine ma i najsporednije бгапе. Tu sklonost Nemaca karikirao je ovako, ako se ne varam, Niče: Naišao je na starca zaneta u promatranje jedne žabe i, u želji da mu se naruga, upitao ga je, dali proučava žabino uho; »ne, odgovorio je sedi čovek od nauke, proučiti celo žabje uho prevazilazi moje snage, ja sam uzeo da proučim samo resinu žabjeg uha, i to je za-

daća moga života«. U posedu te sposobnosti, Nemci su instinktivno

raščlanili Marksova otkrića, svrstali ih u redove i vrste, proučili ih do najmanjih sitnica, i primenili na sve grane materijalnog i duhovnog života, od agrara i velike industrije do pojedinih, intelektualnih zvanja (kao što je, naprimer, lekarstvo), i do — kidanja s verovanjem u božanstvo.

Druga nemačka karakterna osobina је dogmatičnost, koja je, možda, posledica prve. Ona je izražena u svemu, od filozofskih problema do dnevne politike.

Kao primer neka posluži Kant, u shvatanju kazne: »Zločin treba kazniti, da bi se zadovoljila večita pravda, i onda kad bi, radi toga

170