Nova Evropa

тледји идипа тога мјадан гаупоргаупоз ft, u tome smislu da nikada čovek čoveka ne izrabljuje i ne upotrebljava jedino u svoje sebične svrhe i kao puko svojesre dstvo, Današnja nejednakost, u kojoj jedna skupina drugu eksploatiše, nepravedna je, nemoralna i nehumana,

| Ako ovome Masarikovu pogledu na svet dodamo još iskustva današnjeg našeg ratno-društvenog stanja, koje je i onako nepravednu socijalnu strukturu današnjeg društva dovelo upravo do rugla svakoj etici i humanosti, onda moramo još da podcrtamo Masarikove nazore, da kulturno, etički i čisto ekonomski-produktivno najmanje vredni slojevi izrabljuju, i kao paraziti isisavaju, baš najproduktivnije i socijalno-kulturno najvrednije i najsvesnije društvene slojeve.

Kako je čitav socijalizam Masarikov do temelja etički orijenfiran, to se samo sobom razume, da takav socijalizam ne može doći u opreku sa isto tako svečovečanski orijentiranim nacijonalizmom, koji treba da bude samo jedan način i pravac borbe za pravdu i humanitet, Nacijonalnost i internacijonalnost slažu se tu posvema, i za to je, po Masariku, skroz nerazuman prigovor socijalno-demokratskom radništvu, da je anacijonalno zato što je internacijonalno. Tu je Masarik dao jedan od najačih argumenata protiyv lažnoga nacijonalizma, koji svojim plaštom hoće da prekrije kapitalistički internacijonalizam dok u istom času optužuje socijalnu demokraciju за protunacijonalnosti i internacijonalnosti, Radništvo je, kaže on, u stvari daleko nacijonalnije od buržoazije, jer ova stoji prema radničkom pitanju hladno i bez razu-

· mevanja; pa stoša nije ni čudo što se radništvo otudjilo te se boji

lažnog nacijonalizma buržoaskog, pod kojim se krije prikrivena internacijonalna organizacija kapitalizma, Nacijona lizam mora biti demokratičam socijalno pravedan, i zato je za Masarika i češko pitanje, kao i naše jugoslovensko, zapravo — SOcCijalno pitanje.

VI. Dvornihovič.

Из историје Светског Рата. Bugari i slovenstvo.,

(Овај чланак угледао је света, у нешто скраћеном облику, у енглеckoj „The New Епгоре“ од 30. августа. 1917, и изазвао је код тадашњих наших радикалских политичара на Крфу живо негодовање, које је избило кроз њихов званични орган у изгнанству, женевску „(а Зегћје", чији је уредник објавио, на енглеском језику — дакле да би се читало у Енглеској —- један жучан и пун неистина лични нападај против писца чланка (19, јануара 1918). Зато што је предмет чланка још: и данас савремен, а и зато што је писац уверен да је оптужба за „бугарофилство" потекла поглавито из неспоразума —- вероватно услед неразумевања енглеског језика од

176