Nova Evropa

onu intelektualnu vojsku, koja nikada ne može biti na štetu, koja neće prolevati krv a ipak će braniti slobodu i pravo naroda, .

Država je, izgleda, postala u nas nešto transcendentno, nešto izvan nas, bilješ u koji se gadja, — protiv nje se bori i vlada i sve partije, jedne iz doslednosti jer im je to u političkom programu, druge iz nerazumevanja, neiskrenosti, pokvarenosti, ·ili ambicije lične i partijske, Princip demokracije, koji se manje nego drugi nazivao utopijom, doživeo je svoje bankrotstvo pre nego što se i počeo provadjati; taj princip nam izgleda prazniji nego sve ostale političke devize, jer nikada nije pokazao svoju realnu stranu, Vlada naroda narodom za narod, kako su to pisali engleski teoretičari demokracije, nikada nije postojala, inteligencija i poluintelišencija, u službi kapitala, upravlja državnim aparatom, Depresivnu snagu toga aparata oseća narod, i zato nema poverenja u predstavnike vlasti, ili ih mrzi jer oseća: oni su krivi, moglo bi biti bolje. Intelidencija koja vlada, nije dosada mogla da nadje bacil socijalne bolesti, i put ozdravljenju, a kao posledicu toga vidimo postepeno rastvaranje državnog i narodnog organizma, Studentsko pitanje, koje sam spomenuo, ilastrira to vrlo jasno, jer kod njega vidimo direktnu liniju, kratku i markantnu, koja veže uzrok sa posledicom, Ekonomska beda u koju je student bačen, sugestivnom silom deluje na stvaranje njegova političkog i ličnog karaktera, i njegove intelektualne sposobnosti koncentriše na materijalističku stranu života, Politika, kao nijedna druga disciplina, zahteva nepoverenje, sumnju, pa čak sve to i u lošem etičkom smislu, ako se hoće da s uspehom vodi ili objektivno sa strane prosudjuje, Biti aktivan političar znači, u mnogo slučajeva, biti zao čovek; biti politički teoretik, s nekim ogradama, znači to isto, Ali ipak je razlika u mentalitetima tih ljudi: prvi je tvrdoglav, temperamentan, u zlu vidi dobro, hipnotizira sam sebe, sam je sebi autotitetom; drugi je nepoverljiv, cinik, sarkastičan i hladan, — prvi škodeći svojoj okolici misli da joj koristi, drugi, da se poslužimo igrom reči, koristeći škodi, jer kao lečnik konstatuje bolest, preporučuje lek, i straši s onim neizvesnim: »budite na sve pripravni«, Ali da se vratimo na naš primer, Nedovoljno potpomaganje studenata od strane vlade, to što u prvi mah izgleda samo nemar gospode državnika, koji se bave mnogo »važnijim državnim poslovima«, ima i svoje dublje socijološke motive, Tu dolazi do izražaja socijalna mržnja, antagonizam današnje inteligencije protiv sutrašnje, koja je, drugačije primajući utiske dogadjaja, stekla i drugi orijentaciju, ali u stvari ostala istom kao i njezini očevi, Današnja {oprostite za izraz, tako banalan) buržoazija u sutrašnjoj inteligen-

ciji (takodjer buržoaziji) nema poverenja, — ona u njoj vidi izdajnike ·

svoje ideologije, »stare, dobre« tradicije, i skoro instinktivno zauzima prema interesima mladih negativno stanovište, neku vrstu političko6 fronta, Ona hotimično neće da vidi ono što bije u oči, ona neće da

nastoji razumeti ekonomsko stanje siromašnih studenata, svojih na- · slednika, ona pušta da se oni, dovoljno neopskrbljeni, probijaju kroz život, da se još mladi u njemu razočaravaju pa da, ili podležu te-

211