Nova Evropa

товало из Охаја у Вашингтон на инаугурацију, — и најзад све је прошло, и настају четири нове године после којих ће све то имати да. се понови, само са измењеним именима.

Јер Америка је таква земља. Овде се не воли ништа превише духовно јако. Овде се не мари много за необичности, и поред све оне фаме о њој. И главна тежња целог овог друштва је само да се равнотежа не помери, само да се точак уједначено окреће. Ексцентричност је допуштена само до извесних граница појединцима, и из комерцијалних разлога; али чим она причини и најмању неугодност околини, одмах се немилосрдно, па и сурово, угушује. И многе ствари које ван Америке изгледају можда чудновате, нове, необичне, овде су нормална, појава, која никоме не боде очи.

Нигде на свету маса, као једна сила, нема већу моћ но овде. И нигде се на свету систематскије не ствара, и не дражи једном већ тако створено росположење масе према нечему, но што то овде бива. Разуме се да томе скоро увек служи као основа какав прљав »бизнес«. Онај »бизнес« што је себе овде уздигао до вртотлаве висине, и који ће сам себи проузрочити крах једног дана, јер престаје да има икаквих обзира опијен својом свемоћу »бизнес« који је, најзад, одговоран што Америка (управо Оједињене Државе) стоји релативно данас ниже интелектуално него што је стајала за првих седамдесет година прошлог века.

Зато су републиканци толико и наглашавали, јоти пре Хардингове појаве, да ће за председника наћи човека, који ће бити и добар »бизнесмен« и сасвим »нормалан«. |

Тој таквој Америци, са још и претераним убеђењем да је она, данас прва, на свету. Убеђењем које се базира само на томе што су јој касе најпуније и облакодери највиши. Америци са хваставом вером да је она та од чије милостиње живи цео свет; са тежњом да сада себе огради једним новим кинеским зидом коме су дали име Монроева Доктрина, (мада та доктрина у своје време није значила оно какав јој значај данас придају), — таквој је Америци добродошао један Хардинг, добродошао тим више што је они као човек и као политичар баш то што се на енглеском тако згодно зове »соттопр]асе«.

Хардинт им долази још и као једно олакшање, одахнуће после нервозног, болесног, неодређеног, самољубивог и недоследног Вилсона. И тако је Америка задовољна, бар за моменат.

Силаском Вилсоновим са власти губи се са политичке позорнице и трећи од »Ваб Еошт« (великих четворо), који су били и Париског Мира и Лите Народа. Остао је још само Лојд

OD.

И како су многи недавни актуелни догађаји већ прешли у делокруг историје, и отпочињу да се приказују у својој правој боји пред широм публиком, која понекад стоји запањена гледајући шта се све није претрпавало лажним златом и варљивим сјајем, — тако и недавне важније личности добивају најзад свој

223