Nova Evropa

фараонских и укочених мумија Озириса н Хора, што их оплакују " осамљени ибиси у гуштарама покрај обала Свете Реке, сањарећи меланколично о временима царских пирамида... Иза нас су они силни и дивљи рељефи крилатих асирских бикова из развалина нинивских и корсабадских. Иза нас је сва поетична уметност Китаја и Јапана, чији стихови миришу по цвету чајеву, хризантемама и љубави, те одзвањају пвркутом радосних источних птица као мелодија сребрне харфе. А тек њихове слике! Без икакве перспективе у нашем смислу речи, са ликовима фантастично расејанима, по простору као да роне у ваздуху, све то имагинарно и нереално, замагљено облацима, и ветровима, а опет тако лепо и пуно обећања. За нама је читава култура и уметничка ведрина старе Јеладе! Иза. нас је Ренесанса. Поред генија њенога доба, какови су Леонардо и Микеланђело, колико се још великих уметника ниже ту: Ђото, па Сандро Ботичели, па Кореџо, Белини, Ђорђоне... За нама, је више од четири стотине година новога века, у којему нам је уметност дала толико великих вајара и сликара: романских, германских, словенских. Ко би их све набројао! Шта су нам само дале мала Холандија и Белгија, поред великана Рубенса и Рембранта!

"Ове те културе, сви ти уметници, сва та дела, сви су они иза нас. И то. су прави правцати плодови, позитивни резултати протреса, којима може да се поноси читаво човечанство, и сваки појединац човек ма из којег закутка кугле земаљске, јер уметност је у битности својој потпуно универзална и интернацијонална, унаточ својих особитих расних обележја која проузрокује клима и теографски положај. Сви ти ствараоци-уметници држали су високо у тами сјајну луч човечјег духа, уметности, и јасно гледали преда се у Будућност.

__ Данас се код једног дела уметника виче о прекидању са традицијама, презиру се и игноришу велика дела прошлости и негира читаво досадашње стварање. Пишу се и оснивају »нове естетике«, проповеда се да треба спалити и порушити све мостове иза нас, који нас спајају са »укоченом« традицијом, и да треба поћи новим путовима. Али се заборавља, да ми не можемо порушити мостова иза насб, нити да мо жемо кренути у Будућност сасвим новим путовима, напросто зато, јер ма којом му драгом ставом или странпутицом човечанство кренуло напред, свака је од њих тек наставак и продужење широке, солидно и сигурно изграђене цесте по којој се и досада корачало, и која се онда евентуално из своје ширине разгранала и даље разграњава. -

Не мислимо казати да треба стати и вратити се натраг. То би било апсурдно, код чињенице да је у човеку савршено развијен један особити и ничим непобедиви нагон за прогресом и путовањем унапред. Човечји мозак је као неко неуморно и несаломиво сврдло, што смело задире у све запреке и буши све дубље и дубље у трагању за новим решењима и новим путовима. Али, штотод се данас ради, и штогод ће.се икада радити, само је наставак настојања и тежња прошлости, која је изградила широке темеље

236