Nova Evropa

О нашем задругарству.

_ Ако покушамо да обухватимо, једним идејним погледом, развој привреднога, поименце пољопривреднога, живота за последњих педесет година, искочиће пред нас рељефно нарочито једна појава: задругарство.

- Појава задруга у пољопривредном животу имаде много узрока, и није лако међу њима учинити оштру дистинкцију. Врло је тешко установити, који је разлог првобитан, одлучан. Има, додуше, покушаја, којима се жели показати, да задругарство води своје порекло из једне одређене карактеристичне појаве, која пада још у прошли век, а та би била — преображај у пољопривреди. (Макс Турман, например, у својој књизи: »Les Associations agricoles en. Belgique«, вели то изричито.) Међутим, новије и нове знанствене теорије имале су и имаду такођер знатан утицај на развијање пољопривреднога живота. Тако, стројеви не служе више само за уређај творница, дакле у индустријалне сврхе, него узимају маха и шире се са силним успехом и у пољопривреди. C њиховом помоћу ради сви брже и боље; без. њих се данас више не може ни замислити интензивно и рацијонално обрађивање поља. Даље, спознаја о том, да стајски гној не може да накнади све оно што је земљи одузето, крчи себи пут, и данас је употреба вештачког гноја (ђубрета) саставни део сваке економије. Покушаји и експерименти по лабораторијима знанствених завода, по узорним добрима, успешан рад око селекције билинских и животињских индивидуа, и Т. д. све то унело је у пољопривреду нешто ново, свеже и снажно, с помоћу чега пољопривредник производи, уз исту инвестицију материјалних и душевних добара, несразмерно и више и боље него без тога. Па | 1565

Све ове новине револуцијонирале су пољопривреднике. И то несамо учене поседнике земљишта, него и сељаке. Њих је нови дух и дах свежине и снаге тргнуо као иза. сна, и они увидеше да би морали пропасти ако остану при ранијем примитивном екстензивном начину обрађивања, земље. Код великог поседника имало је све ово само једну важну последицу: да је морао или сам пратити пољопривредну знаност, па према њој радити, или потодити школованога економа. Утицај на сељака, био је сложенији, различитији. Сељак. је био тангиран не само као пољоделац већ и као члан људске заједнице. Он бива присиљен да мало помало напушта своју осамљеност, у којој је дотле живео као пуж у својој кућици, па да тражи везе са својим суседима. Неумољивост и тврдоћа конкуренције, која је пратила преображај у привредном животу, па економске кризе, присилише га на размишљање, и он је увидео да му је спас једино у задругарству. У новим приликама, промењенима, из основе, може он наћи свој рачун само онда, ако купује и продаје, а по могућности и производи, у заједници с друтима, те ако се ослободи банака, лихвара, и несолидних трговаца. Тако су настале саме од себе задруге, и њих данас по. селима,

253