Nova Evropa

па да се тај ред, релативно према искуству најподеснији, учини облитатним за све слушаоце. Кад се већ тражи да сваки студент, ако хоће да апсолвира правни студиј, треба да слуша одређене предмете, онда нема, држим, довољно разлога, да се не одреди којим ће их редом слушати, док је опет важно за професора да зна, има ли посла само са почетницима или само са напреднијима; јер предавач, одиста, неће знати како да удеси своја предавања и рад, ако су у сваком течају помјешани и почетници и напредни. Исто тако држим умјеснијим да се у вријеме студија уметну обавезни испити, без којих не би никоме било могуће прелазити у виши течај. Ми имадемо, у правилу, посла с младим темпераментним људима, који често не схватају да широка слобода, у којој се нађу послије средњошколске стеге, не значи друго до да сада они сами преузимљу одговорност коју су досада други за њих носили, Та велика промјена код пријелаза из средње школе на универзитет у правцу слободе може толико да смути појединце, којима још карактер није довољно уравнотежен, да ће многи и одвише занемарити свој студиј у току годишта, а кад треба да апсолвирају наћи ће се пред огромним материјалом који ће само тешко моћи да савладају. Одвише слободе у том смјеру, данајски је дар не само студентима нето и — родитељима.

Подробну основу ове реформе, са свима појединостима и равлозима, да дођемо до јединствене наставе на свим правним факултетима, наше државе, требаће изнијети у којем стручном часопису, а овдје ћемо истаћи само још неке главне проблеме које ће ваљати том згодом ријешити. Треба поглавито одлучити, који ће се све предмети, у којем опсегу, и којим редом, предавати. А с тиму вези, треба ријешити и питање испита; колико ће их бити, који ће им бити предмети, како и када ће се одржавати. У дијелом низу тих проблема, дотакнућу се овдје тек некојих.

Кад се ради о научној основи за јуридички факултет, не разилазе се толико мишљења што се тиче позитивнога права, јер једва да је ко: посумњао да се нањ имаде у најширој мјери обратити пажња, тако да ту може бити дискусије тек о споредним питањима, јер у начелу је ствар јасна. То исто вриједи за предавања о правним теоријама о држави (такозвано опће државно право). Али није томе тако кад се ради о историји права и о филовофији права, од којих прва треба да нас упозна с прошлошћу права, а друга да нам отвара видике за његову будућност. Према приликама, и посебним расположењима. погодује се сад историји права, сад опет филозофији права. Искуство од стољећа учи нас, да кадгод у научној основи господари филозофија права није довољна пажња посвећена историји права, а кад се околности промјену, његује се малне искључиво историја права на штету филозофије права. Док је владала школа природног права, која, је била очигледно филозофска, није историји права признато пикаково важније мјесто у научној основи, а кад је дискредитовано природно право морало напустити свој доминантни положај, дошао

370