Nova Evropa

нити у главним тачкама приближила једна другим. Код нас те реформе, данас, није могуће даље одтађати, јер их императивно траже прилике у којима смо се нашли.

У Југославији постоје данас два типа јуридичких факултета: један репрезентира београдски (камо спада такођер правни факултетски одјељав у Суботици), а други представљају загребачки, односно љубљански. Београдски је тип, изгледа, комбинација њемачког и француског сустава, дочим је загребачки (односно љубљански), углавном, рециповани аустријски сустав. Између ова два типа разлика, је јасна, па ћу се, без претензије да будем исцрпан, и бев обзира на неке изнимне ратне установе, задржали на неким важнијим моментима. Течај студија по загребачко-љуољанском типу тачно је фиксиран нормом, те је студенту одређено које ће предмете имати да слуша у појединим семестрима, а није му никако остављено на вољу да уписује предмете, прописане за виши течај, раније, него увијек оне обавезне предмете који су прописани за. течај који има да полави. Даље, у Загребу је одређено, да ђак након прве године треба да положи први, а након друге године други државни испит (односно у Љубљани, након првих двију година један испит), јер се само у случају да тај испит положи може уписати у другу односно у трећу годину, Послије свршеног четвртог тодишта, имаду за потпуну квалификацију слушаоци да положе још два државна испита. Сасвим је другачије по београдском типу. Ту се само савјетује студентима, којим редом да слушају поједине прописане предмете, које течајем четиритодишњег студија треба. да упишу; иако се студенти, у пракси, тога реда, најчешће држе, њима ипак стоји до воље да себи удесе ред студија како њима лично најбоље одговара. Исто тако, они нијесу дужни течајем студија полатати никакових испита, него могу испите из појединих предмета полагати кад хоће, па када ове положе могу приступити завршном испиту. Појединачни испити, и онда завршни испит, чине заједно дипломски испит. По загребачко-љубљанском типу, сви су непити само усмени, дочим се београдски завршни испит састоји из клаузурне писмене радње, па онда из усменог испита из извјесних предмета. — Ни докторат се обим типовима не постизава. на једнаки начин. Према, загребачко-љубљанском типу, потребна, су за докторски степен три усмена строга испита које може, факултативним редом, након свршених наука, полатати сватко. 3 Beoграду, отворен је пут до доктората само оним кандидатима који су положили дипломски испит с одличним успјехом, Који од ових потоњих желе да получе ту част, треба да слушају још и посебне курзове, који се држе за кандидате што кане полагати докторски испит, да би се подвргли усменом испиту, па да онда израде дисертацију. Из овога, се поређења јасно види, да су између оба ова типа, правних факултета разлике толике да је у највећој мјери отешчан пријелаз из факултета једног типа на факултет другог типа. Тако, наравно, не може и не смије да остане. Једна држава, један народ, мора имати и једну научну основу ва високе школе, по којој ће се изображавати њезина интелитенција; нити се може претпостављати

368