Nova Evropa

зина култура ва коју су се они у начелу борили; што значи то Оловенство, та словенска узајамност, о којој су увек сањали. Баштво ће упамтити где је шта, видело, и како су га примили сродни и туђински народи; ко је и како помогао и њима и Русима док су били ван домовине. Сва искуства и опажања биће новим основом, на којем ће се преустројити одношаји Русије према, Европи.

Већ и сада, годину дана након емиграције, опажају се неке промене у идеологији и у погледима руских ђака у емиграцији. У тешкој школи живота, ђаштво је додуше било победником и показало своју способност за реални, и позитивни рад, али је доживило и многа разочарања. Издалека, се је светлост европске културе показивала чистијом и јаснијом, а како су ђаци дошли у Европу после рата, у време културног сумрака, у часу декадансе, увидели су брво да је и Русија имала велику своју духовну културу, коју су раније потцењивали, дајући предност Западу. У емиграцији тек могли су студенти познати себе и своју прошлост, те схватити да је здрав развој нацијоналне културе у многоме делу виши и вреднији залог у ризницу свељудске цивилизације, него ли ако своју културу прерађујемо и прилагођујемо одвише према европским обрасцима. Дубоки нацијонални осећај, кога су се руски студенти раније стидели и настојали да, га затоме, ради идеје љубави према, читавоме човечанству, ради интернацијонализма и космополитизма, обухвата, сада опет силно студенте-емигранте, иако ипак није уништио основну идеологију тражења истине, лепоте, и праведности, свеошће слободе и љубави. Реалније облике добијају сада и одношаји према Оловенству, који су раније били одвише фантастични и романтични, Упознавши све словенске земље, и друге државе у Европи, ђаштво је, заједно с већим делом осталих руских емигранала, увидело, да Русија других правих пријатеља, осим Оловена, у Европи и нема. Држање великих савезника, и према бољшевицима, и према руској емиграцији, таково је да га Руси осећају као незахвалност према, Русији, за жртве што их је она допринела у ралу. Једино је Оловенство остало заштитницом руске мисли, и у свету малих словенских држава може руско ђаштво да утврди ко искрено воли Русију.

По свим крајевима света растурена руска омладина, која, је прекинула ради рата, своје учење, враћа се опет на огњишта науке и знања, на универзитете и стручне школе; и мало има универзитета. где није био бар по који Рус. И одмах се је започело с организацијом. Студенти се уједињују, организују савезе, опће међу собом. Малоне у свим културним државама образовали су се »савези руских студената«, који одржавају међусобом везе. Одтој у некадашњем руском универзитету шири још увек свој утицај, јер ево посвуда расејано руско ђаштво остало је једном целином, и сви студенти, били они у Америци, у Етипту, или у Југославији, мисле и желе једнако, и за истим теже. Главна је сада задаћа — прикупити што више знања, искуства, и способности, упознати се са свим што само може да даду генији појединих народа, тако да они који се врате у Русију, могу уложити све своје знање и умење у препород и ојачање своје земље, и посветити се служби домовине. У тој нади

419