Nova Evropa

живи данас руско ђалштво, и она му омогућује да подноси све велике потешкоће живота у изгнанству, уверено да тиме врши само своју дужност, дужност револуцијонара против деспотизма. и угњетавања народне слободе. Сви прекори ђаштву, да је постало контрареволуцијонарно, почивају на неспоразуму: револуцијонарност се састоји у борби за слободу, против власти која је туши, а бољшевици јесу данас та ужасна фактична власт, која је јучер била царистичка; њихова је власт већ и Че јите призната по извесним државама, па борба против њих није друго до непосредни наставак чаше старе револуције.

Живот руског ђаштва у изгнанству није лак, а најтеке је питање, наравно, материјално, ради којега студенти и не могу развити како би требало своје културне делатности; нити се сви студентиемигранти могу посветити студијама. Напротив, тек врло мали проценал у могућности је да учи; огромни део ђаштва, троши своје енергије, да би дошао до најпотребнијег за живог, па му не остаје времена ва културни рад, нарочито не за упознавање других, поименце словенских, народа с руском културом, руским језиком, "идеологијом, уметношћу. Тако пролази узалудно ретки моменат када, је скоро цели »мовак« Русије у иностранству, те када би нарочито Словени могли да црпу из дубоких врела руске културе и руске душе. Али и унаточ тога пуне се универзитети све више. руским студентима, који воле гладовати учећи него ли работати, а. европско и америчко друштво ипак се почиње мало одазивати вапају пострадалог руског студента. У материјалном обзиру, најбоље. су снабдевени руски студенти у Америци, Но бев обзира на ово повољно материјално стање, и срдачно држање Американаца, који су се покавали тако добри пријатељи руског народа, појавила, се у колу заатландског руског ђаштва ипак мисао, да се, с помоћу америчког капитала, преселе у словенске земље Европе, јер као да су сви прожети уверењем да, кад им већ није могућно радити у Рувији, треба да живе и раде међу својом словенском браћом. И доиста, у Југославију у овај час долазе са свих страна студенти, тако да, ће Београд и Загреб постати вероватно главним центрима, руског · Ђалптва, у емиграцији, а једнако почињу се скупљати руски ђаци у већем броју и у ЈБубљани, Суботици, и Скопљу. Као наговештење још даље будућности, јавља, се и сазрева мисао о оснивању једног руског универзитета, који би носио карактер опћесловенски. Али и ту су запреке, пре свега материјалне природе. У последње доба, изгледа, да и југословенска влада тражи средства да помогне и руским студентима, да се побрине бар за минимум њихове егзистенције и за потребна им учила. У Београду у том правцу енергично ради »Друштво за припомоћ руских студената«.

Истрајно подносећи све незгоде и непријатности ивгнаничког живота, руски студенти трпе, уче, и боре се за свој опстанак, у дубоком уверењу да ће, с братском помоћу словенских народа, моћи да сврше своје науке, које ће онда, кад дође време, употребити прво у корист Русије, а после и свега Оловенства.

Загреб, у мају 1921. Всеволод Горски.

420