Nova Evropa

Književni portret:, D. S. Mereškovski,

[Kad je najavljen, za kraj ovog meseca, dolazak velikog ruskog romansjera u Jugoslaviju, zamolili smo gospodju Isidoru Sekulić, koja se desila u Zagrebu, da nam za »Novu Evropu« skicira njeđov portret, To mu je imala biti dobrodošlica od naše strane, Sad čujemo, medjutim, da je G. Mereškovski izvestio telegrafski svoje ovdašnje prijatelje, da zasad ne može doći. Držimo pouzdano da ovaj esej gospodje Sekulić, tako sjajan — iako —. __napisan u hitnji, u hotelskoj sobi, bez potrebnih spomoćnih knjiga i beležaka —, ni ovako ne gubi ništa od svoje aktuelnosti, te da će, naročito u ovom broju, izvršiti svoj zadatak,)

Budućnost je u nama, u našoj žalosti, Julijan Apostata.

Pesničko-fHlozofska struktura Mereškovskog nije nova, Ona je, uporedjena sa ranijima i sličnima, složenija, univerzalnije kulturna, više evropska,

Desetak godina posle pogubljenja dekabrista, izašlo je u Rusiji Čaadajevljevo Pismo o Istoriji Filozolije, Nikolaj I, carskim ukazom, proglasio je Čaadajeva ludim, To pismo i taj ukaz postali su prvi kamen temeljac na kome se počela razvijati ruska filozolska misao, na kome se zatim, preko Gogolja, Kirjejeva, Pjodorova, Dostojevskog, Tolstoja, Salavjova, u drugih, razvila škola Ruskih Dekadenata, i u njoj, jedan od najdarovitijih Rusa, Mereškovski,

ime svoje Dekadenti su uzeli sa Zapada, Kao što je ! ргуоbitni program škole imao biti onaj sa Zapada, Ruski Dekadenti su, dakle, u prvi mah imali na umu samo estelske napore i ciljeve, Ali, ta duhovna zajednica nije dugo ostala van uticaja opšteg života, i bez uticaja na opšti život, Nije mogla ostati, Rus je, po duši, najsocijalnije biće na zemlji, a po mislima svojim, najapstraktnije, Ni jednog časa ne živi bez neke filozofije, ni jednu misao ne misli bez pokušaja da je primeni na sudbinu čovečanstva, Otud se, u Ruslji, empiričko ne deli od metalizičkog, reforma ne deli od revolucije, poezija od religije, najzad, anarhija od svega ostalog, Otuda jednog Bakunina i Hercena, naprimer, ne možete oštro odeliti od Salavjova ili Dostojevskog, Otuda su Hercenova, tobož politička, pisma literatura i religija, a spisi Dostojevskog politika i etika, Otuda se na-većini stranica u Mereškovskog sastaju umetnički opisi i sektaške doktrine,

Nerazlučenost i haos, to je rusko stanje, a anarhija je zaključak iz tog stanja, T, zv, »režim« autokratije takodje je bio haos; a t, zv, ruske »revolucije« takodje su anarhija. Haos je, medjutim, i ruska snaga, a anarhija je, prema tome, ruski fatum, |

Da istaknemo odma da ovakav sud nije sudjenje, kao što se obično uzima, Naše je mišljenje, da su sredjvanja i sistemisanja talenti političkih i svetskih naroda; a da se, naprotiv, za vreme raz-– vijanja svoga, narodi manje više prolive svakoj organizaciji, svakom

421