Nova Evropa

'G. Gaj i njegovi jednomišijenici, hoteći sve Јибозјаујапе па једно knjižestvo luzvisiti, može biti Kolarocvom uzajamnostiju pobudjeni, mislili su za 0 biti ako sve ovakove narode jednim imenom liri obkljače. Ovo niti je porsk niti sebičnost, jer oni niti žele da Srblji ime svoje u domaćem govora ргепеђгебаvaju, niti svoje drudima nameću ; no oni su jamačno s najboljom voljom i so На brže u izboru ovoga složiti se mogli, što je izvesno da su i Srblji kod stranih naroda pod imenom lira poznati, što obstojateljstva sadašnjeg vremena drugo mnaimenovanije ne dopuštaju, a može biti što su oni i na istoriju starog Ilirika pogled tada bacili, Ako dakle oni greše, to je pogdreška istorička, a ne moralna: i uvek će se onaj, kome bratoljubije na srcu leži postarati istoričku pogrešku ne niskim i prezritelnim tonom, no pobudjenijama ispraviti, i brata svoga, koji mu kao i sebi dobra želi, krotko i učtivo na put izvesti,

Horvati dakle ostaju un svakom prizreniju ljubitelji napredka i prosvete; ljudi izobraženog duha koji se nama pri svoj našoj strogosti opet priljubljuju i nas kao pravu braću smatraju. Celj je njihova blagorodna, i ako mi poradi lepe ove celji svake strasti ugušimo, ako mi sve njihove dobre namere s dobrodošlicom predusretnemo, jamačno će oni s većom srdečnošću nami prionuti, Jamačno će oni, uvideći pravilnost i Kirilovih pismena k starom načinu pisanja kao i jeziku vratiti se, od čeSša je korist svakome vidna,

Želiti je da nas revnostni Horvati i češće posećuju, da učeni naši njih takodje pohode, da se uzajamno u namereniju i celi bolje upoznamo, da za jezik i obšte knjižestvo skupljenim silama radimo, kako ćemo i mi i oni bodatu korist otuda dostati.

Dobroljub.

568