Nova Evropa
zaboravljaju da je cela Jugoslavija puna puste zemlje, i da bi зе, kad bi ovisilo samo o zemlji, moglo kod nas izdržavali najmanje još triputa toliko stanovništva koliko ga ima danas, Oni isto tako zaboravljaju i nato, da su ljudi u prijašnja vremena, kad ih je bilo mnogo: manje, i kad je zemlje bilo srazmerno još više, umirali od gladi, kao što se to još i dan današnji dogadja u Indiji, Aziji, Africi, i t, d., gde je slobodne zemlje i mnogo više nego kod nas, Neupuštajući se ovde u bliže obrazlaganje, konstatujem da uzrok toj pojavi leži DoЧаубо и одпозаји izmedju produktivnosti rada i samih potreba. S jedne sirane, množenjem naroda, i povećavanjem potreba pojedinaca s druge, raste suma općenitih potreba, koja se može zadovoljiti jedino tako ako naporedo raste i produktivnost rada, U oninr našim krajevima gde se ovaj proces nije vršio na ovaj način — a tih krajeva je kod nas dosta —, došli su kao posledica seoba i siromaštvo, stvoren je proletarijat s kojim danas operiraju politički agitatori, Rad, medjutim, može biti produktivnijim istom onda kad se provede podela rada, ako se od poljoprivrednog proizvodnog procesa uzme stanoviti deo rada i dade posebnim radnicima. To znači, da ratar ne može istodobno obradjivati zemlju i praviti sebi pluč, kola i drugo orudje, i alat, odelo, obuću, kuću, nameštaj u kući, it. d. Tim mnogim poslovima njegova se snag8a neracijonalno troši, a nijedan od tih poslova ne može da se izvede, u takim prilikama, ni iz bliza onako kako bi trebalo. Predajući ovaj posao u ruke drugome, ratar može svom snagom da se posveti poljoprivrednoj proizvodnji, i da na taj način svoj rad, s jedne strane specijalizacijom, a s druge primenom boljih i savršenijih proizvodnih sredstava (koja će mu staviti na raspoloženje ova druga vrsta nepoljoprivrednih radnika} učini produktivnijim. Doduše, naš zemljoradnik mogao bi tu općenitu podelu rada da provede i oslanjujući se na drugi, inozemni društveni organizam, ali samo u jednome pravcu: što bi mogao od tog stranog društvenog organizma dobiti ono što ovaj proizvodi, dok ne bi mogao da njemu proda sve ono što je on sam kadar proizvesti, Treba, osim toga, imati na umu da u zemljoradničkim proizvodima nije u svetu oskudica, da je Amerika posle rata smanjila radi slabe prodaje SVOJU proizvodnju za polovicu, da Rusija stoji pusta, da će se s uvećanom i nadoknadjenom tonažom moći da doveze iz kolonija silne količine poljoprivrednih proizvoda,
Kao treće, moramo imati u vidu i tu činjenicu, da зет ог а4nički društveni organizam, u svojoj primitivnoj formi, bez provedene podele rada, ne pokazuje nikakovu koheziju. Srednjevekovne monarhije, apsolutističke i klerikalne, bile su jedine kadre da vežu veliku gomilu zemljoradnika u jednu celinu, jer primitivni zemljo.. radnik, koji proizvodi sam za sebe i samo onoliko koliko njemu treba, ne uvidja važnost i potrebu velikih društvenih organizama; on misli, da je njemu za život dosta njegova kuća, i svaki daljni horizont, koji mu se bilo s koje strane hoće da otvori, smatra kao zlo, kao nesigurnost i propast, U tome on ima, donekle, i pravo, jer za nove horizonte potrebni su i novi ljudi, a on oseća da tomu nije do-
24