Nova Evropa
rastao, Istom onda, dakle, kad se društveni organizam razvije, kad se promene njegova privredna struktura, postaje on čvrstim i snažnim, jer su ljudi vezani nesamo moralnim nego i materijalnim Vezama, jer jedan bez drugoga ne mogu živeli,
Radi svega toga, naš zemljoradnički pokret mora biti svestan svih gornjih momenata, — koje nema i ne treba da imaju na umu zemljoradnički pokreti drugih, naprednijih zemalja, — te da prema tome svoje delovanje podešava u interesu samoga staleža zemljoradnika, sa gledišta naroda kao celine, jer samo u zdravoj celini može biti zemljoradnik jednim zdravim ı važnim organom, Dez ceНпе, ni on ne može postojati, ma se organizovao ne znam kako, nječov spas leži u velikoj i razvijenoj narodnoj ı državnoj celini,
M. Grbović.
Социјализам —- према држави, нацијонализму, и револуцији,
Сопијаливам није само политичким програмом једне странке, он је, прије свега, знанствено изграђено модерно гледање на. свијет; он је наука која нам, добрим дијелом већ у садашњици а поготово за скору будућност, пружа теоретске и практичне темеље новог политичког, економског, и културног живота народа. Социјализам је ствар цијелога народа, и дужност је наше интелитенције да се њим најозбиљније позабави. Колико нам дозвољава уски оквир једног оваког чланка, у кратким цртама, покушаћемо приказати однос социјализма према држави, према нацијонализму, и према револуцији, као трима најважнијим факторима друштвеног живота. Расправљање и разјашњавање оваких питања изгледа нам утолико корисније што на томе пољу влада. огромна, побрканост појмова, и код саме интелигенције, што је опет главним узроком да се она још данас према социјализму држи пасивно, и чак непријатељски, на штету себи, држави, и цијелом народу. |
1
Кад проматрамо све развојне фазе социјализма, од утопистичког до научног, наћи ћемо исти развој и у његову односу према, држави и у схваћању државе и њезиних задаћа. Него, нећемо овде далеко залазити у историју тог односа, већ ћемо се само дотакнути назора неколицине истакнутијих представника модерног социјализма. Од тих Ласал и Родбертус заувимају најпомирљивије и најопортуније становиште према држави (отуд и назив њихову сопијализму »државни«); они наиме сматрају, да социјализам може бити оживотворен једино уз помоћ државе. За њих је радничка класа —- као носилац и борац за. ново сопијалистичко друштво — сама по себи потпуно немоћна,
25